Kako napraviti vatromet... ili eksploziv!
2. januar 2010.
Za novogodišnji vatromet potrebni su šalitra, magnezijum, prašak za pecivo, sumpor, drveni ćumur, stroncijum, gvozdena vuna, glicerin iz apoteke, zaštitne naočare, šećer, azotna kiselina, jod, etanol, amonijak, šampon za bebe, lepak i fosfor. Ovakva uputstva lako možete naći na Internetu.
Stroncijum… zar to nije opasno? Da li barut može brzo da uđe u oči? Ali uputstva se tu ne završavaju: „Opremu za vatromet u principu ne bi trebalo da pravite sami! Takvo eksperimentisanje sprovedite samo u sigurnom okruženju pod kontrolisanim uslovima – kada tačno znate šta radite!“
Ali kako amater da zna šta radi sa svim ovim sastojcima? Johanes Bek je profesor na Institutu za neorgansku hemiju u Bonu. O tome da li je lako napraviti eksploziv, bombe i petarde, Johanes kaže:
„U principu to funkcioniše. Ako znate da pomešate elemente, doći će do hemijske reakcije, odnosno eksplozije. Živimo u svetu sve češćih bombaških napada i te bombe su napravljene u tamo nekim podrumima. Ko se u to razume, može napraviti razorne bombe!“
Stvarno opasno po život!
Sve pomenute supstance mogu se nabaviti po drogerijama, a mogu se koristiti i razna automobilska ulja kao i đubriva. Svo to mućkanje, ne deluje baš kao dobra ideja: „Rekao bih da je to opasno po život. Ako nešto pogrešite, dići ćete sebe u vazduh“, kaže profesor Bek i dodaje:
„Sve eksplozivne supstance imaju isti princip. Imamo supstancu koja oksidira i supstancu koja sadrži kiseonik. Kada ih pomešate, dolazi do hemijske reakcije. A da li će reakciju izazvati varnica, statički elektricitet, trenje ili visoka temperatura – to je teško predvideti“.
Nemački zakon je, međutim jasan. Ako sami pravite eksploziv, pa makar ga zvali i vatrometom, Vi kršite zakon. A i vreme kupovine vatrometa je prošlo. U Nemačkoj se pirotehnika širokim narodnim masama prodaje samo tri dana pred Novu godinu, a sme se ispaljivati samo u Novogodišnjoj noći.
autori: Dirk-Ulrih Kaufman / Ivana Ivanović
odg. urednik: Nemanja Rujević