Kako pandemija utiče na političke stavove Nemaca?
6. septembar 2020.
Kojem socijalnom tipu pripadate? Da li ste „otvorena" osoba kojoj su na prvom mestu, razvoj sopstvene ličnosti, kosmopolitizam i kritičko razmišljanje? Ili se ubrajate u „pragmatične" ljude kojima su važni uspeh i lični napredak, koji se manje interesuju za politiku i ljudima ne veruju na slepo? Ili vam je kao „situiranoj" osobi najvažniji socijalni mir, cenite pouzdanost i spadate u one koji su najzadovoljniji postojećim stanjem (staus quo)?
Organizacija „More in Common" podelila je društvo na šest socijalnih tipova, sa različitim vrednostima i uverenjima.
Tu još spadaju „involvirani" - ljudi koje vole građanski tip zajedništva i koji su spremni da brane društvena dostignuća. Zatim „razočarani", koji više nemaju osećaj zajedništva i koji žele više poštovanja i pravdenosti. I na kraju, tu su „besni", koji cene kontrolu i red, koji su besni na sistem, i generalno sumnjičavi su prema drugima.
Nijedan od tih socijalnih tipova nema ni približno većinu u društvu. To znači da socijalna kohezija može uspeti samo ako ljudi sa različitim vrednostima i perspektivama društva prepoznaju sličnosti i razlike i pronađu prostor za produktivne diskusije.
Ovi različiti tipovi su različito doživeli pandemiju.
„Ljudi u Nemačkoj sasvim različito doživljavaju korona-krizu. Ne može se govoriti o sveobuhvatnom međuljudskom iskustvu. Dok su neki vrlo zadovoljni kriznom politikom, mnogi se osećaju ostavljeni na cedilu sa svojim problemima", kažu Laura-Kristine Krauze i Jeremija Gagne iz „More in Common" o najnovijem istraživanju na uzorku od 2.000 ljudi na temu - kako ova posebna godina utiče na nemačko društvo.
Trojna podela društva
Različito doživljavanje korona-krize predstavlja pretnju zajedništvu i ima potencijal da produbi trojnu podelu društva, kažu organizatori studije. U toj podeli po dva od gore navednih socijalnih tipova, preuzimaju određenu društvenu ulogu:
Stabilizatore društva čine „involvirani" i „situirani". (34 procenta ispitanih i najviše starijih od 70 godina)
Polove društva čine „otvoreni" i „besni". (35 procenata ispitanih)
Nevidljivu trećinu čine „pragmatični" i „razočarani". (30 procenata ispitanih i najviše mladih od 18 do 29 godina)
Uticaj teorija zavere
Gotovo svaki treći Nemac veruje da vlada preveličava krizu kako bi progurala svoje planove. Tu su najglasniji kritičari sistema - „besni" od kojih čak 63 odsto ima takvo mišljenje.
„Činjenica je da su pre pandemije rezerve poverenja u društvo bile male. U delovima populacije vidimo duboko nepoverenje u političke institucije. Ali ne treba zaboraviti da je oko 70 posto ljudi u Nemačkoj za sada zadovoljno korona politikom", kažu Krause i Gagne.
Paradoksalno je da se teorije zavere podstiču upravo zato što je Nemačka - za razliku od svojih suseda - za sada dobro prošla kroz krizu.
„U prevenciji nema slave", više puta je ponovio najpoznatiji nemački virolog Kristijan Drosten - i time na kraju bio u pravu. Jer, umesto da hvale dobru prevenciju protiv širenja virusa, kojom se broj smrtnih slučajeva od korone u Nemačkoj mogao održati na relativno niskom nivou, neki baš zbog toga sumnjaju u opasnost virusa i zaštitne mere.
Nemci su pošteđeni slika poput onih iz Bergama u Italiji, gde je gotovo svaka porodica izgubila nekog svog. U Nemačkoj sa 83 miliona stanovnika, od posledica koronavirusa je umrlo 9.330 osoba (zaključno sa 6. septembrom).
Ponosni Nemci
I zato je Kristian Drosten istovremeno i pogrešio. Jer, Nemačka vlada dobija najviše ocene za upravljanje krizom i postiže znatno bolje rezultate u svim kategorijama od vlada Italije, Poljske, Holandije, Velike Britanije i Francuske. „Ako pogledate brojke, Nemačka je sve učinila kako treba", kaže jedan učesnik istraživanja.
Zato nije iznenađenje kada Nemci kažu da su zbog politike tokom ove krize još ponosniji na svoju zemlju. Ili kako je to rekao jedan od ispitanika: „Da, postoji izvesni osećaj ponosa. Šta smo sve postigli za kratko vreme! Svakom pojedincu koji je u tome učestvovao - kapa dole, super."
U to se uklapa rezultat aktuelne studije Fondacije Bertelsman - da populistički stavovi u Nemačkoj naglo opadaju. „Zlatna sredina" društva postaje stabilnija, posebno zbog vladinog rada u vreme korona-krize. Samo je još svaki peti Nemac podložan populizmu.
Nevidljiva trećina
Međutim, Laura-Kristine Krauze i Jeremija Gagne su u svojoj studiji došli do zaključka da su „ljudi manje spremni na kompromise s onima koji misle drugačije nego što su bili pre krize".
Njih dvoje nemačkim političarima preporučuju da ubuduće više pažnje posvete takozvanoj „nevidljivoj trećini" - „pragmatičnim" i „razočaranim".
Više od polovine onih koji ne glasaju na izborima - smešteni su upravo u ovoj „nevidljivoj trećini". Tu je i 45 odsto mlađe populacije od 18 do 29 godina, navodi se u ovoj studiji.
„Oni su lično i politički loše uključeni u društvo, često se osećaju dezorijentisano. Njima bi trebalo posvetiti daleko više pažnje."