Kako preživeti dan sa jednim dolarom?

Na početku 21. veka svetski lideri postigli su sporazum da će se boriti za iskorenjivanje siromaštva, smanjenje smrtnosti dece, jednakost polova, održivost prirodne sredine, osnovno obrazovanje. Godina 2015. postavljena je kao rok za ispunjavanje pojedinih ciljeva, kao što je smanjenje broja krajnje siromašnih na svetu na pola. Da ljudska vrsta nikada ranije nije sebi zacrtala tako značajan cilj kao što je iskorenjivanje siromaštva, smatra predsednik Evropske komisije, Žoze Manuel Barozo.

„Evropska unija borbu protiv siromaštva drži visoko na svojoj agendi. Građani Evrope to sami zahtevaju. Kao vodeći svetski donator, gde sa više od 50 procenata učestvuje u ukupnoj razvojnoj pomoći, Evropska unija doprinosila je ostvarivanju Milenijumskih ciljeva od samog početka“, kaže predsednik Evropske komisije.

Barozo je na sastanku svetskih lidera u Njujorku, posvećenom ispunjavanju Milenijumskih ciljeva razvoja, podsetio da je samo Evropska komisija od 2004. godine pomogla da se devet miliona dece širom sveta smesti u škole, a 31 milion domaćinstava dobije čistu pijaću vodu.

Novac za vojsku i banke, siromašnima šta ostane

Samo pet godina pre zacrtanog roka za iskorenjivanje krajnjeg siromaštva, milijardu ljudi na svetu i dalje gladuje. U Evropskoj uniji ipak smatraju da su Milenijumski ciljevi ostvarljivi - ukoliko se zemlje u razvoju budu držale svojih prioriteta, a razvijene zemlje svojih obećanja.

Brojka od 0,7 odsto bruto državnog proizvoda, koja je zacrtana kao pomoć razvijenih onima kojima je pomoć najpotrebnija, još nije postignuta u svim državama. Da ekonomska kriza, koja je potresla svet prethodne dve godine, nije i ne sme biti razlog smanjenja razvojne pomoći, govore same sume koje su se u isto vreme u svetu izdvajale za vojne operacije ili pomoć posrnulim bankama.

Predsednik Evropske komisije ipak navodi da je i za vreme ekonomske krize evropska pomoć za hranu stigla do 50 miliona stanovnika u 50 zemlja, i poručuje da će EU ostati pouzdan partner zemljama kojima je pomoć potrebna. „Ja želim da potvrdim evropsku posvećenost ovom problemu. EU je sad spremna da ponudi dodatnu milijardu evra onim zemljama koje su ugrožene, za napredak u ciljevima koji su najdalje od ostvarenja. Bitni su efektivni rezultati jer nam ponastaje vremena“, rekao je Barozo.

Statistike govore da će samo SAD ove godine za operacije u Avganistanu izdvojiti 100 milijardi dolara, a ukupno za gladne u Africi desetinu te sume.

Odgovornost na onima koji daju i koji primaju

Međutim, pomoć bi pre trebalo shvatiti kao pokretačku snagu, a ne konačan lek za zemlje kojima je ona potrebna. Nijedna zemlja nije napredovala samo na račun pristiglog novca. Odgovornost za ispunjavanje milenijumskih ciljeva je obostrana: pored pouzdanosti donataora, mora se računati i na odgovornost zemalja koje dobijaju pomoć.

„Važno je da naši partneri preuzmu odgovornost za svoj razvoj. To podrazumeva realizaciju domaće politike i resursa u ostvarivanju milenijumskih ciljeva. Od njih se traži dobro upravljanje sa pomoći koja stiže, ali i sa sopstvenim budžetom“, podvukao je Barozo u Njujorku.

Iz Evropske unije poručuju da je ostvarivanje Milenijumskih ciljeva velika vizija i značajan cilj koji čovečanstvo duguje svim svojim sunarodnicima koji dan prežive sa samo jednim dolarom na raspolaganju.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Đerković