Kako prevazići psihološke blokade u radu

„Moj doktorski rad gotov je već četiri godine. Sve sam dobro uradio, 120 stranica literature i ispitivanja. Nedostaje samo poslednjih deset stranica - rasprava i rezultati. Samo deset stranica do kraja! Ne mogu da ih napišem. Na kraju sam snaga. Šta da radim?“

Marvin Drejer ima 35 godina i uspešno je završio studije medicine. Specijalizovao je dermatologiju. Uspešno je radio kao dermatolog. Na profesionalnom planu je postigao sve što je želeo. Osim jednog. Doktorata. Neko vreme se tešio činjenicom da je ionako na kraju svog cilja. Tih desetak stranica će lako napisati kada bude otišao na odmor. Odmor je došao i prošao, a Marvin nije završio doktorski rad. Četiri godine je pronalazio razne razloge za nezavršavanje rada. Potom mu je postalo jasno da ne može sam da se izbori sa tim problemom. U sličnoj situaciji nalazi se veliki broj ljudi. Uspešni su, završavaju obaveze, napreduju, ali jednu obavezu nikako da završe. Psiholozi tvrde da se takve smetnje mogu javiti u svim vrstama posla. Ređe se javljaju u profesijama u kojima je posao tačno organizovan i gde se tačno zna kada počinje posao, kada se ide na zajedničku pauzi, kada u penziju….

Zašto studenti ne završavaju studije na vreme?

Rad u kome su ljudi nezavisni od neke spoljne organizacije, kada studiraju ili rade na naučnom radu, pokazuje da li imaju dobru unutrašnju organizaciju. Da to kod velikog broja slučajeva nije tako, pokazuje činjenica da veliki broj studenata ne završava na vreme svoje obaveze. Psiholog je Drejeru preporučio dvanaestonedeljni odlazak u dnevnu kliniku. Uveče je mogao da ide kući i zato se nije osećao hospitalizovanim.

U bolnicu je poneo sve što mu je bilo neophodno za završavanje doktorata: knjige, laptop, skripte. Noću i preko vikenda je sve to ostajalo u klinici. Rad kod kuće je bio zabranjen. U dnevnom boravku u bolnici počela je nova vrsta rutine. Tri puta nedeljno imao je razgovor sa psihologom i tom prilikom je Marvin otkrivao zašto i kako je dospeo u situaciju u kojoj se našao.

Distanciranje od svakodnevice

Kod Marvina se razlog krio u njegovom preambicioznom ocu koji mu je odmalena govorio da će uspeti jednog dana da postane doktor. Sukob je nastao onog trenutaka kada se otac drugi put oženio i to devojkom koja je bila Marvinova vršnjakinja. Sin je prekinuo svaki kontakt sa ocem. Lekar ga je pitao da li postoji mogućnost da je prekidanjem komunikacije sa ocem prekinuo i obavezu nametnutu u ranom detinjstvu.

Dakle, lekar je Marvinu davao mogućnosti, a on ih je isprobavao poput novih farmerki. Da li odgovaraju? I na kraju je došao da zaključka da je lekar u pravu i da je on nije želeo da ispuni zadatak koji mu je zadao otac. Marvin je potom preuzeo očevu želju i počeo da radi na doktoratu. Svakog dana u 16 časova prekidao je sa radom i nakon 12 nedelja završio je doktorski rad. Sa uspehom.

Uspeh u otklanjanju smetnji kod pojedinaca koji maju blokade u radu zabeležen je kod 95 do 98 odsto pacijenata. Lekari im pomažu da otklone nesvesne kočnice.

Psiholozi tvrde da je veoma važno da se pacijenti distanciraju od svakodnevice i da rade u novom okruženju u kome ne postoje nesvesne asocijacije na strah. U slučaju da u blizini ne postoji klinika sa dnevnim boravkom, pacijenti ne smeju da rade kod kuće nego u bibliotekama ili na nekom drugom neutralnom mestu.

Naravno, ponekad klijenti sebi postavljaju nerealne ciljeve i žele da postignu nešto za šta nemaju ni talenta ni izdržljivosti. U tim slučajevima je neophodno da postanu svesni svojim mogućnosti. Oni koji ne mogu da lete moraju da hodaju.

velt/zbs/jil