Kako profitirati od klimatskih promena?

Početak vikenda u Kirkenesu na severu Norveške. Zima je i ceo grad je pokriven snegom. Na pijaci parkirano nekoliko sanki – tokom polarne zime najomiljenija zamena za bicikl. U debelom kaputu, sa šubarom od krzna, Per Aresvik stoji kraj štanda i prodaje kobasice i salame od mesa irvasa, losa i medveda. Kirkenes ima samo 5.000 stanovnika i leži na samom rubu Evrope. Ali, Aresvik je uveren:

„Ovo je i onako jedini svetski grad u ovom delu Norveške.“

Radoznali putnik, otvorenih očiju i ušiju, mogao bi Aresviku da dâ za pravo, jer, automobili u gradu imaju, pored norveških i švedske, finske i ruske tablice. Ljudi na ulici govore jezicima tih susednih zemalja. Direktor najvećeg privatnog preduzeća u gradu je iz Australije. Arsevik je doduše Norvežanin, ali se školovao u Švajcarskoj.

Sve poskupelo

A kada je reč o cenama hrane i stanova – Kirkenes je iza sebe ostavio većinu velikih gradova Evrope. Dvosoban stan u centru košta 270.000 evra, najobičnija večera 60 evra – to je mnogo novca, čak i za inače skupu Norvešku.

„Cene nekretnina su eksplodirale. Na žalost. U međuvremenu je postalo preskupo.“

Vojnik Bjarke Hestvik se u Kirkenes doselio pre 10 godina. Mada je pogođen tako visokim troškovima života – u tome vidi i pozitivan signal:

„Optimizam je veći nego kada sam došao. Posla ima.“

Ponovo radi rudnik

Pre samo 10 godina Kirkenes je bio jedna od problematičnih opština u Norveškoj. To što tu sada nema nezaposlenosti, treba zahvaliti blizini Rusije i ponovnom otvaranju rudnika gvožđa. Rudnik je star 100 godina i dugo je bio jedini ekonomski faktor grada. Međutim, 1997. je zatvoren i Kirkenesu je krenulo loše. To je bilo tako sve dok prošle godine nije ponovo otvoren.

Džon Anderson, direktor rudnika, kaže da se vađenje rude ponovo isplati zbog velike potražnje iz Kine koje dovelo do skoka cene te sirovine. Rudnik trenutno zapošljava 350 ljudi – što je ogroman broj za tako malo mesto. Uskoro će ih biti još više.

„Očekujemo da se kapacitet proizvodnje za 5 godina udvostruči – sa 3 na 7 miliona tona. Onda ćemo zapošljavati 500 do 600 ljudi.“

Kirkenes – grad pun života

Zbog sve primetnijih promena klime, Kirkensu bi narednih godina mogao da se ostvari još jedan san - redovna plovidba transportnih brodova severno-istočnom deonicom od Evrope do Azije. Jedna od važnih luka na tom morskom putu je baš Kirkenes.

Međutim, sve to ne znači ništa ako grad nema šta da ponudi na polju kulture. Pre pet godina u Kirkenesu je prvi put održan međunarodni festival „Barencov spektakl“. Od tada ga svake godine organizuje grupa „Pikene po broen“ na čelu sa ruskinjom Ljubom Kuzovnikovom. Na ovogodišnjem festivalu, nastupili su pevači severnih domorodačkih naroda.

Kuzovnikova se pre tri godine iz Moskve preselila u Kirkenes i već sada oseća koliko je krajnji sever Norveške pun života – čak i u poređenju se glavnim gradom Rusije:

„Tamo mi je bilo previše mirno, ovde je sve u previranju.“

Autor: Klemens Bomsdorf / Dijana Roščić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković