Kako sačuvati fudbal od navijača?

Maksimalna zabrana ulaska na stadione smanjena je u februaru sa pet godina na tri godine, čime je Fudbalski savez Nemačke želeo da popravi odnose sa navijačima.

Za vreme jedne utakmice, više stotina huligana upušta se u bespoštednu tuču sa oko 1300 policajaca. Rezultat: 229 uhapšenih, 10 povređenih. Tipičan prizor za ovu sezonu u Nemačkoj. Ali, nije to bio prizor sa prvoligaške utakmice. A ni sa drugoligaške. Nije to bila ni utakmica treće lige. Baš kao što to se to nije desilo ni na utakmici četvrte lige. Ništa od svega toga. Reč je o događaju za vreme utakmice Dinama II iz Drezdena i 1. Lokomotive iz Lajpciga u petoj ligi! Trener Dinama Eduard Gajer bio je užasnut:

„Odavno nisam video ovako nešto; ovoliko policajaca na stadionu i oko njega. Morao sam da napustim stadion petnaest minuta pre završetka utakmice, inače ne bih uopšte mogao da se probijem kroz kordon. Zaista je žalosno što se ovako nešto dešava za vreme petoligaškog meča!“

Ministri protiv saveza

Zbog ovakvih stvari, ministri unutrašnjih poslova, odgovorni za bezbednost u svojim saveznim pokrajinama, izrazili su oštro negodovanje zbog toga što je Fudbalski savez Nemačke ublažio kazne za nasilnike na stadionima. Ministri smatraju da je umekšavanje stavova potpuno pogrešan signal nasilnicima i vajkaju se da je Fudbalski savez sproveo nove mere bez konsultacija sa njima.

Predsednik Fudbalskog saveza, Teo Cvanciger, nove mere je preporučio posle nekoliko sastanaka sa navijačkim grupama, smatrajući da je svojom diplomatskom umešnošću i autoritetom uspeo da ih ubedi da se malo primire. On nema ni najmanju nameru da ukida promene.

Predstavnici navijača navode da bi novo uvođenje represivnih mera bilo pogrešna poruka najvatrenijim navijačima, koji gledaju sve utakmice na domaćem terenu. I, naravno, usput - pune kase domaćina.

Diskusija je tek počela. Njen ishod je još uvek neizvestan. Jer, kako je to svojim jezikom formulisao portparol policije u Drezdenu,

“Moram da utvrdim da su u pitanju lica koja održavanje većih, da kažemo, manifestacija i priredbi kao što su, na primer, slavlja, koriste kako bi mogli da zadovolje svoju potrebu sa kojom se nikako ne možemo složiti, naime, da ižive agresiju!“.