Kako se odbraniti od velikog asteroida?

„Trenutno nema međunarodnog plana za takav slučaj, kaže Alan Haris, istraživač planeta u Nemačkom centru za vazduhoplovstvo i svemirske letove. On bi želeo da promeni tu situaciju. Prošle nedelje je pokrenuo dosad najobimniji međunarodni program za odbranu od asteroida. Tri i po godine će naučnici iz Evrope, Rusije i SAD proučavati mogućnosti da se takozvani NEO (Near-Earth-Object), objekat blizu Zemlje, izbaci iz svoje putanje. Oni će izvoditi eksperimente, koncipirati misije presretanja objekta, i predstaviti političarima neku vrstu plana za hitne slučajeve. Evropska komisija će za projekat zvani NEO-štit izdvojiti četiri miliona evra. Još 1,8 miliona daje 13 istraživačkih instituta, univerziteta i preduzeća koji učestvuju u poduhvatu. Haris kaže da nema mesta panici: rizik svakog čoveka da izgubi život u udaru asteroida, grubo procenjeno, iznosi jedan prema milion. Važan je jedan drugi aspekt: ’U gusto naseljenom i tesno umreženom svetu, i mali asteroid bi mogao da prouzrokuje ogromnu štetu’, kaže Haris.“

Statistički gledano, svakih par stotina godina, na putanji prema Zemlji nađe se nebesko telo prečnika većeg od 30 metara. 1908, verovatno je jedan takav komad – Tunguski meteorit – pao na područje Sibira, eksplodirao snagom hiljadu atomskih bombi i oborio više od 50 miliona drveta. U Arizoni je pre 50.000 godina jedan asteroid sličnih dimenzija ostavio krater širine 1,2 kilometra. Trenutno je poznato 8000 objekata u blizini Zemlje. Prema trenutnim saznanjima, nijedan od njih neće u narednih 100 godina da padne na našu planetu. Doduše, astronomi svakog dna otkrivaju po dva nova neposlušna nebeska tela koja imaju veličinu Tunguskog meteorita. Naposletku je ipak samo pitanje vremena kada će jedan takav komad da se uputi i ka nama. I onda? ’NEO-štit će nam pokazati da li smo tehnološki uopšte u stanju da spasemo svet’, objašnjava Alan Haris.“

Tri mogućnosti

„Istraživački konzorcijum će se baviti trojim glavnim mogućnostima – pri čemu sve tri liče na scenarije naučno-fantastičnih filmova. Najegzotičnije izgleda mogućnost da se asteroid izbaci iz putanje silom teže svemirske sonda koja bi ga presrela. On bi morao da pređe milione kilometara u paralelnom letu sa nebeskim objektom. Asteroid bi trebalo da ga privuče svojom silom teže, ali bi ciljano aktivirani raketni motori držali svemirsku sondu na podjednakom odstojanju od njega. Pošto bi i sonda delovala na asteroid svojom silom teže, on bi naposletku morao da promeni putanju. Izmenjena putanja bi mogla da se izračuna dovoljno precizno. No, sve bi morao da traje više godina, možda i decenija. Postavlja se pitanje da li bi motori svemirske sonde mogli toliko dugo da besprekorno rade.“

„Brži, ali i nasilniji, bio bi pokušaj da se sa asteroidom igra bilijar. U njega bi, naime, trebalo da se ispali svemirska sonda koja bi ga udarila sa 35.000 km/h. Jedan deo impulsa koji određuju njena masa i brzina, bio bi prenet i na asteroid. U zavisnosti od ugla pod kojim bi sonda udarila, kretanje asteroida bi bilo ili usporeno ili ubrzano – pa bi tako bio sprečen kobni randevu sa Zemljom.“ Ova varijanta bi predstavljala nastavak nikad neostvarenog eksperimenta ’Don Kihot’ Evropske svemirske agencije ESA. Treća varijanta bi bila primenjena u slučaju da ’mora brzo da se dela’ i podsećala bi na film ’Armagedon’, u kome je Brus Vilis aktivirao atomsku bombu u blizini opasnog asteroida. Naučnici projekta NEO-štit smatraju da bi takva eksplozija mogla da izbaci asteroid iz putanje. „Ovu metodu bi trebalo primeniti samo ako je objekat veći od kilometra i dolazi nenajavljen. Asteroid Apofis, na primer, koji će proći pored Zemlje 2029. godine na rastojanju od 30.000 kilometara (i time joj biti bliži od televizijskih satelita), otkriven je još 2004. Ukoliko bi protivno očekivanjima skrenuo baš ka Zemlji, ostalo bi nam još 17 godina za protivnapad…“

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković