Kako se postaje svetac

Kada papa Franja u nedelju dvojicu bivših papa bude proglasio Svetim, biće to povezano i sa svojevrsnim rekordom: proces proglašavanja nekoga svecem, nikada nije završen tako brzo kao u slučaju Jovana Pavla II. Prema pravilima koje je on sam doneo 1983. godine, dugotrajan proces beatifikacije može da otpočne tek pet godina posle smrti kandidata. Ipak, naslednik Jovana Pavla II, Benedikt XVI, doneo je posebno pravilo o izuzetku kojim je omogućeno otvaranje procesa 2006, na prvu godišnjicu njegove smrti. Pet godina kasnije, Benedikt je svog prethodnika proglasio Blaženim.

Stroga procedura za kontrolu kulta svetaca

Ranije je crkva priznavala svece bez formalnog procesa. Međutim, pošto je bilo preterivanja i pristrasnosti, papa je odluke o tome preuzeo na sebe. Prvi svetac kojeg je proglasio papa, bio je biskup Ulrih od Augsburga u 993. godini.

Radi kontrole kulta svetaca, Katolička crkva je od 10. veka razvijala formalnu proceduru. Da bi bio proglašen svecem u katoličkoj crkvi, čovek je morao da vodi uzoran život u hrišćanskom smislu i izazvao najmanje dva čuda.

Jedno čudo je potrebno da bi neko bio primljen u krug Blaženih. Čitav proces može da počne najranije pet godina posle smrti, u izuzetnim slučajevima i ranije, kao što je slučaj sa Jovanom Pavlom II. Drugo čudo je potrebno da bi Blaženi bio proglašen Svecem. Kod mučenika koji su ubijeni zbog "verske mržnje", nije potreban poseban dokaz o izazvanom čudu posle smrti. Blaženi imaju lokalni karakter i poštuju se u određenoj crkvenoj zajednici, dok su sveci poštovani širom sveta. Registrovani su po imenu i do 2004. u katoličkoj crkvi ih je bilo ukupno 6.650 blaženih i svetih.

Prema katoličkoj doktrini, Blaženi i sveti ne ispunjavaju direktno njima upućene moltive. Oni dakle, zajedno sa vernikom, mole Boga da se molitva ispuni. U detaljnom procesu proglašvanja sveca uključeni su advokati, sudije i veštaci, slično kao u sekularnim sudskim postupcima. Ako su ispunjeni svi uslovi, konačnu odluku donosi papa.

Jednom sa čudom, jednom bez čuda

Prilikom proglašavanja Jovana Pavla II blaženim, kao čudo mu je priznat slučaj jedne Francuskinje koja je bolovala od Parkinsonove bolesti. Drugo čudo, potrebno da bi bio proglašen svecem, prema mišljenju medicinske komisije, Jovan Pavle II je izveo na jednoj ženi iz Kostarike. Ona se na dan njegove beatifikacije molila u nadi da će joj Jovan Pavle izlečiti povredu mozga koja se smatrala neizlečivom.

Kada papa Franja u nedelju i Jovana XXIII proglasi svetim, to će značiti još jednu novinu. "Vrline" pape koji je sazvao Drugi vatikanski koncil (1962-65), dakle Jovana XXIII, su "naširoko poznate", rekao je portparol Vatikana, Federiko Lombardi iznoseći razloge za proglašavnje tog pape svecem. Zbog toga čudo više nije bilo potrebno.

Na ceremoniji u Rimu se očekuju delegacije iz više od 50 zemalja, kao i najmanje 19 šefova država i 24 premiejra. Biće prisutan i bivši papa Benedikt XVI, Jozef Racinger. Pored toga, u italijanskoj prestonici će biti oko pola miliona hodočasnika. U italijanskoj štampi je u proteklih nekoliko nedelja bilo reči o čak nekoliko miliona. Za one koji neće uspeti da stignu do trga isperd katedrale Svetog Petra, u gradu će biti postavljeno 17 velikih ekrana koji će uživo prenositi cermoniju.

dr/jil/dpa/kna/epd/afp