Kako sprečiti masovno guranje?

Gužve na velikim manifestacijama mogu postati opasne. Posebno, ako dođe do masovnog guranja i kolektivnog trčanja bez određenog smera. Ali kako to sprečiti? Istraživači u Jilihu pokušavaju to da otkriju.

Više od 1000 dobrovoljaca, studenata, radnika, domaćica, okupilo se u hali sajma. Oni nose crvenu ili žutu narukvicu i beli šešir. Na njemu je zalepljen kod veličine tanjira koji može da očita kamera, a koji sadrži broj učesnika. "Svi sa neparnim brojevima idite na tu, ostali sa parnim brojevima na drugu stranu", kaže vođa projekta Armin Sejfrid.

Eksperiment sa 1000 ljudi

Nakon što su se rasporedili, sa svih strana navalile su grupe kroz vrata u jednu prostoriju. Potom se vrata zatvaraju. „Rasporedite se u prostoru tako da imate dovoljno mesta oko sebe. Koristite i ćoškove", kaže Štefan Hol.

U prostoriji se gura skoro 1000 učesnika. Tesno je. „Sada obratite pažnju na znakove iznad izlaznih vrata – videćete na koja vrata možete da izađete“, objašnjava Hol.

Vrata se ponovo otvaraju. Sada svi moraju da trče bez ikakvog reda. Oni sa crvenim narukvicama kroz vrata sa crvenom lampicom, a oni sa žutim narukvicama kroz vrata sa žutom lampicom.

Žene se ponašaju drugačije od muškaraca?

Majk Boltes snima pometnju odozgo sa čak 30 kamera. Preko kodova na šeširima, ovaj informatičar može kasnije da identifikuje svakog pojedinačno. Svaki učesnik je prethodno morao da popuni upitnik. Tako Boltes zna ponešto o njima: „Znam njihov pol i visinu. Tako možete da vidite kako se ponašaju niski ljudi. Ili da li se žene možda drugačije ponašaju nego muškarci. Kako se ponašaju ljudi koji su došli u grupi? Da li trče jedan pored drugog, ili pre jedno ka drugom?

Dobijeni podaci se unose u kompjuter. Mnoge raznobojne tačke odaju ponešto, kaže Armin Sejfird, vođa projekta: „Ovde vidite crvene oblasti. To znači da tamo ljudi stoje. Zelene oblasti označavaju ljude u pokretu, možemo identifikovati gde nastaju guranja i koliko dugo traju.“

Kako učiniti guranje bezopasnim?

Cilj je da zastoji i njima izazvano guranje ne postanu opasni. To je moguće građevinskim izmenama ili veštim korišćenjem znakova. Sejfrid kaže da na kraju projekta želi da arhitekte, organizatori, vatrogasci i policija imaju u rukama nešto što bi im pomoglo u svakodnevici: „To možete da zamislite kao kompjutersku igru, koja je u stanju da slikovno predstavi kretanje ljudi u zgradama. Oko 10.000 ljudi ide u jednom pravcu, i može doći do opasnih situacija. Onda morate da tražite alternativna rešenja.”

Jer, ako se upozorenje ne shvati ozbiljno, i dođe da stampeda, najčešće je prekasno. U gužvi čovek više ne može da registruje šta mu se dešava na metar ili dva od njega, kaže Sejfrid.

Tokom eksperimenta istraživačkog centra Jilih sve je dobro prošlo. Izlazi su dovoljno veliki. Učesnici opušteno napuštaju prostoriju i staju u nov red – za sledeći eksperiment.

Autori: Fabijan Šmit / Ivana Ivanović

Odg. urednik: Azer Slanjankić