Kako stati na put smrtnoj kazni, kamenovanjem?

17.togodišnjakinja je dovedena na stadion i stavljena u rupu. Onda je zakopana do grudi. Prethodno je Mula pročitao smrtnu presudu. Masa je urlala. Tada je poleteo prvi kamen. Svaki put kada se gornji deo tela devojke pognuo pod udarcima, muškarci su se oduševljavali kao da je postignut gol. Tada je kamen pogodio glavu, kosti su se raspršile u krvi. Muke devojke su u neko doba okončane. Kasnije se ispostavilo da mlada žena ni za šta nije bila kriva – nije prekršila čak ni zakone Čuvara revolucije poznate kao neprijateljske prema ženama.

Mina Ahadi se bavi takvim slučajevima. Ona je članica Komiteta protiv kamenovanja koji je osnovan 2000. i sakuplja informacije o sudbinama osudjenih devojaka i mladih žena. Mnoge je uz pomoć svetske mreže, ali ne sve. Tada je obuhvate sumnja i tuga. I pita se zašto se u Nemačkoj tako malo ljudi angažuje protiv kamenovanja. Ponekad joj se čini da to ima veze sa kulturnim relativizmom.

«Ovaj varvarski, nečovečni postupak sa ženama je definisan kao kultura. Mi smo ljudi koji žive u 21. veku. Kada me kod kuće biju to me boli, svejedno da li sam muslimanka ili ne. Boli me kad me kod kuće ponižavaju. Boli me kad sam kamenovana. To je varvarski i nešto se mora učiniti protiv toga.»

Medjunarodni komitet protiv kamenovanja ima preko 200 ispostava

O tome se medjutim čulo tek kada je osnovan Centralni savet Ex Muslimana.Od tada je ona žena kojoj se obraćaju. Preko 100 predstavnika štampe i novinara došlo je na konferenciju koju je sazvala. Centralni savet Ex Muslimana je takodje institucija koja je islamskim udruženjima u Nemačkoj stavila do znanja da su vremena u kojeima su imali pravo da govore u ime miliona sada prošlost.

Na početku su moju ćerku slali na islamsku nastavu. To je bilo skandalozno. Ja sam otišla u školu i rekla: Ko je nas pitao o tome da li je moje dete Musliman. Ja sam na sastanku sa direktorom stekla utisak da on još nije čuo da postoje ljudi koji su ateisti, a posebno ljudi iz islamskih zemalja.»

Mina Ahadi potiče iz Irana i pripada opoziciji

Ona se kao i mnoge druge borila protiv pokrivanja glave maramom. Posmatrala kako revolucionarne trupe u svim provincijama kao prvo uvode nošenje marama. Zbog toga je za nju marama simbol političkog Islama.

«Mi sada javno radimo i želimo da se čuje ženski glas.Ja smatram da je to vrlo važno reći: «Mi smo ljudi koji dolaze iz Muslimanskih zemalja, naš identitet u prvom redu je biati čovek – ne biti Muslima. I mi smo se zalažemo za ženska prava tako što istovremeno branimo univerzalnost ljudskih prava. Minin credo je: «Ako mi ćutimo- fundamentalisti pobedjuju.»