Kameron će biti žrtva sopstvenih grešaka

Biratniski premijer sada ipak želi da izbegne totalni razdor s Briselom. Pre nego što je održao svoj dugo najavljivani govor o suzbijanju imigracije, testirao je nekoliko svojih ideja. Tako je na primer prvo najavio neku vrstu ručne kočnice kojom bi migrante iz Evropske unije zaustavio već na granicama britanskog ostrva. Ono je, tvrdi Kameron, jednostavno prepuno, socijalne insitucije preopterećene, više stranaca ne može biti integrisano.

To se odnosilo pre svega na nove pridošlice iz Rumunije i Bugarske koje od početka godine slobodno moguda traže posao po Evropi. Neko vreme se ozbiljno razmatrala ta britanska ideja, sve dok Angela Merkel nije prekinula diskusije poručivši Kameronu da Nemačka ne namerava da dovodi u pitanje princip slobode kretanja na tržištu rada Evropske unije. Time je bilo jasno da britanski premijer neće dobiti podršku za jednu tako radikalnu promenu evropskih ugovora.

Diskriminirajući predlozi

Zato Dejvid Kameron sada isprobava jedan nešto manje provokativni oblik diskriminacije: doseljenici iz EU četiri godine ne bi imali pravo na neke socijalne subvencije, poput socijalnih stanova ili dečjeg dodatka za potomstvo koje je ostalo u matičnoj zemlji. To bi trebalo da važi za migrante koji imaju posao. Oni koji ne uspeju da se zaposle, posle šest meseci bi mogli biti izbačeni iz zemlje.

Brisel je na to reagovao uzdržano. Britanske ideje su samo deo jedne široke rasprave i moraju se pomno razmotriti, ali bez dramatizovanja. To je pokušaj da se u stalnom sporu sa Londonom izbegnu emocionalni ekscesi. Uprkos tome je jasno da je nejednaki tretman Britanaca i pridošlica iz ostatka EU, prema pravilima koja važe za evropsku porodicu - načelno zabranjen.

Cik-cak kurs

Britanskog premijera po tom pitanju bije maler. Na početku svog mandata je, naime, obećao da će broj doseljenika smanjiti na ispod 100.000 godišnje. To je bio ustupak desnom krilu njegove konzervativne stranke i pokušaj zaustavljanja uspona desnopopulističkog UKIP-a.

To obećanje je bila potpuna besmislica. Jer kao prvo, od početka je bilo jasno da ga ne može ispuniti, a kao drugo, britanski evroskeptici stalno teraju premijera u ćošak, bez obzira šta on činio ili govorio. Najnovije statistike o doseljavanju zaista potvrđuju da je na britansko ostrvo došlo četvrt miliona ljudi - oko polovine njih iz Evropske unije. Upravo oni su ti koje Kameron želi da zastraši. Ali, najavljene mere za to neće biti dovoljne. Mnogi istočnoevropski imigranti zadovoljiće se i britanskim minimalcem - čak i ako ne budu imali prava na socijalna davanja.

Dejvid Kameron i dalje vozi svoju cik-cak liniju u politici prema Briselu. Obećao je Britancima da će odnos s Evropom kompletno redefinisati. Ni to dalekosežno obećanje neće moći da održi. Zbog toga britanski birači sigurno imaju utisak da im vlada, kada je Evropa u pitanju, baca pesak u oči. To bi Kameronu moglo da se osveti već na izborima u proleće, a evroskepticima iz UKIP-a da donese nove uspehe.