Kamioni – sve štedljiviji i „pametniji“

Na prvi pogled sve je u redu: na Sajmu komercijalnih vozila u Hanoveru (IAA) ima više izlagača iz više zemalja i više svetskih premijera nego proteklih godina. Brojna tehnološka rešenja ostavljaju dobar utisak, na primer kada se ogromni teretnjak parkira na predviđeno mesto uz pomoć tablet-računara.

Ali, odmah iza blještavih sajamskih štandova susreću se i problemi. Glavobolju toj branši ne zadaju samo političke odredbe kao što su one o dozvoljenoj količini štetnih materija u izduvnim gasovima, već i svakodnevne vesti iz kriznih područja širom sveta. Poslove naročito opterećuje sukob između Rusije i Ukrajine, odnosno sankcije.

„Osećamo posledice“

Matijas Visman, šef Saveza nemačke autoindustrije (VDA) ukazuje da je i pre krize privredni razvoj u Rusiji bio slab. Sada uz to stižu i posledice krize, kaže Visman za DW: „Mi to ojećamo. Hvala bogu da ne zavisimo samo od tog tržišta. Kada bi slična kriza nastale u drugim delovima sveta, to bi nas pogodilo još teže. Uprkos tome, zabrinuti smo.“ Političke krize svetskih razmjera uvek se odražavaju i na tržište. „A u slučaju spora Rusija-Ukrajina, to je sigurno tako“, kaže Visman.

Ali problema ima i drugde, a ne samo na istoku. I u drugim delovima sveta proizvođači teških teretnjaka ili malih dostavnih vozila imaju poteškoća. Firma MAN je već najavila skraćenje radnog vremena u dve fabrike. Kod Dajmlera, vodećeg proizvođača teških teretnjaka na svetu, stvari ne stoje tako loše. Ali Volfgang Bernhard, šef Dajmlerovog sektora namenskih vozila, govori o brojnim kriznim žarištima. Prodaja u Brazilu pada, a u Argentini se više ne prodaje – ništa. Čak su i u Nemačkoj potencijalni kupci uzdržani.

Pripreme za lošija vremena

Još se ne zna zašto je to tako, kaže Bernhard u razgovoru za DW, ali je važno da se u krizu „ne ide punim gasom“. U proizvodnji je, kaže, potrebno na vreme smanjiti intenzitet, proizvoditi manje, da se ne bi gomilale velike zalihe. „Već se nadamo da će do kraja godine ponovo doći do jačanja konjunkture, da će i ovaj sajam podstaći tržište.“ Tada bi ove godine bio zabležen samo blagi pad u poređenju sa prošlom godinom, nada se Bernhard. „I nadamo se da ćemo 2015. ponovo krenuti na bolje.“

Nešto veći optimista je Ekard Šulc, šef sektora za namenska vozila u Folksvagenu. Njegovo područje pokriva lakša transportna vozila, jer je Folksvagen teške kamione prebacio na kooperaciju MAN-Skanija. „Ove godine u stvari odlično poslujemo i smatramo da taj talas možemo delimično da prenesemo i u sledeću godinu.“ Folksvagen intenzivno prati tržišta kako bi mogao da reaguje u pravom trenutku – kao recimo sada u Brazilu, gde se njegov pik-ap „Amarok“ loše prodaje, pa je proizvodnja tome i prilagođena.

Teretnjak budućnosti

Folksvagen nudi i dostavna vozila za gradsku vožnju na električni pogon. Oni su sigurno prihvatljiva alternativa za dostavljače pica ili paketa. U Hanoveru se može videti još mnogo zanimljivih vozila – na primer Dajmlerov „Teretnjak budućnosti“ (Future truck) kome nije potreban vozač, što je, kako i ime kaže, vizija budućnosti; ili džinovski teretnjak koji sam parkira unazad na predviđeno mesto. Vozač pritom stoji pored teretnjaka i upravlja uz pomoć tablet-računara.

To su razvili inženjeri automobilskoga kooperanta ZF iz Fridrihshafena. To je jedan od najvećih kooperanata automobilske industrije koji je upravo izazvao pažnju preuzimanjem jedne firme u SAD vredne milijarde. Šef ZF-a Štefan Zomer kaže da su to morali da urade kako bi ostali u vrhu. „Mi želimo da ostanemo vodeći kooperant automobilske industrije, želimo da ostanemo sposobni za taj sistem. A da bismo to mogli da postignemo, moramo da pokrijemo dolazeći trend autonomnog ili asistiranog upravljanja vozilom. I oni žele u svim delovima sveta istovremeno nude novu tehnologiju, kaže Zomer za DW. „To je moguće samo sa veličinom i snagom, kao i brojnim, kompetentnim saradnicima u čitavom svetu.“

To pokazuje u kom smeru se tehnologija razvija: ZF je do sada bio poznat po svojim sistemima prenosa pogona i upravljanja. Sada žele da se uključe i u ponudu trendova budućnosti. A oni su i kod teretnih automobila: štedljivost i sigurna vožnja uz pomoć auto-pilota, umrežavanje, veća efikasnost. Bučni teretnjaci koji blokiraju auto-puteve i zagađuju okolinu, uskoro bi trebali da pripadaju prošlosti.