Kamuflirana objava rata Irana

Snimci na iranskoj televiziji govore za sebe: masa ljudi okupila se pred britanskom ambasadom, muškarci napred, žene u crnim čadorima iza njih. Uzvikuju parole protiv, kako oni kažu, „Engelisa“ – protiv Velike Britanije. Oko 20 gnevnih muškaraca penje se na zid britanske ambasade, a pripadnici organa bezbednosti mirno posmatraju. A onda počinju da lete papiri i ostali predmeti koji su po svemu sudeći na silu oteti po kancelarijama ambasade. U obema zgradama britanske ambasade su, prema rečima demonstranata, oteta dokumenta koja, tvrde predstavljaju dokaze za navodne špijunske aktivnosti Velike Britanije u Iranu.

Isti izbor reči: slučajno ili po dogovoru

Neposredno po upadu u britansku ambasadu, demonstranti čitaju zvaničnu izjavu u kojoj se kaže: „Naša akcija je spontana reakcija revolucionarnih studenata, nju nisu naredili državni organi“. Navodno je ona samo u interesu iranskog naroda. Nešto kasnije, pošto je izjava pročitana, Morteza Talaie, član gradskog veća Teherana u izjavi za internet stranicu lista „Jame Jam“ bliskog vladi, akciju islamskih studenata je pozdravio istim rečima.

Ko se krije iza toga?

Politički posmatrači u zemlji i inostranstvu govore o akciji koju je organizovala država. Dr Hamid Etemad, docent na iranskom univerzitetu i stručnjak za međunarodno pravo, siguran je da je takva akcija, koja je u suprotnosti sa međunarodnim pravom, nezamisliva bez zelenog svetla najviših političkih zvaničnika.

I Omid Muripur, stručnjak za Iran nemačke stranke Zelenih smatra da se radi o organizovanoj akciji. Među takozvanim demonstrantima bile su aktivne i snage koje su učestvovale u brutalnom gušenju iranskog demokratskog pokreta, ukazuje Muripur. Po svemu sudeći tvrda struja u iranskom režimu pokušava da tom akcijom skrenu pažnju sa nesloge u rukovodstvu Teherana- naglašava Nuripur.

„Pogođena je glavna žila režima“

Prema oceni dr Mahrana Bartija koji živi u Berlinu, sa takvim akcijama od strane Irana moglo se računati. Reč je o reakciji iz očaja iranskog režima na nove sankcije uvedene toj zemlji. Odlukom Velike Britanije da se bojkotuje iranska centralna banka, pogođen je jedan od najvažnijih nerava iranske privrede, tvrdi Barati. Odlukom Velike Britanije, Kanade i SAD da se zabrani kupovina nafte iz Irana, pogođena je „glavna žila režima“.

Te tri zemlje su time reagovale na najnoviji izveštaj Međunarodne agencije za atomsku energiju u kojem su prvi put navedene verodostojne indicije o vojnim dimenzijama iranskog atomskog programa. Odluka iranskog parlamenta od prošlog ponedeljka da se odnosi između dveju zemalja svedu na minimum, pokazali su da islamska republika ozbiljno shvata te mere, kaže Barati.

Ko stoji iza „revolucionarne“ akcije islamskih studenata?

U Iranu već godinama nema jasnih struktura vlasti. Tvrda struja je, doduše, postepeno preuzela u svoje ruke sve poluge vlasti, ali, najkasnije od poslednjih, spornih, predsedničkih izbora, među konzervativcima postoji više frakcija. Oni među sobom vode borbu.

„Ko god da je dao zeleno svetlo za okupaciju ambasade, iza te akcije se nalazi kamuflirana objava rata“, ocenjuje Masih Alijedžad, novinar i dugogodišnji posmatrač događaja u iranskom parlamentu. „Ambasada jedne zemlje deo je njene teritorijalne suverenosti. Ko na nju napada, želi da pošalje određenu poruku.“

Alijedžad naglašava da bi takve mere mogle da posluže za legitimizaciju daljih sankcija i čak vojnih akcija Zapada protiv Irana. Militantni krugovi islamskog sistema provociraju rat kako bi učvrstili svoju vlast, zaključuje Alijedžad.

Situacija je ozbiljna

Iako je u poslednje 32 godina bilo sličnih akcija protiv Irana, eksperti upozoravaju da je situacija ozbiljna. Političar stranke Zelenih Omid Muripur čak kaže da je situacija dramatična i upozorava: ima razloga da strepimo za život diplomata.

Ministar spoljnih poslova Velike Britanije Vilijam Hejg, zapretio je Teheranu ozbiljnim konsekvencama. On je razgovarao sa iranskim ministrom spoljnih poslova i pozvao ga da zaštiti zaposlene u britanskoj ambasade: „Prema našem mišljenju iranska vlada snosi odgovornost za to što nije uspela da preduzme adekvatne mere za zaštitu naše ambasade. A ona je dužna da to čini…“

Autori: Farhad Pajer / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković