Kolika je uopšte vrednost nekog izbornog programa? Mnogi u Nemačkoj se to pitaju umorno odmahujući rukom. Izborni program sadrži mnoge stvari koje kasnije uopšte nisu tema ili stvari koje ranije uopšte nisu bile predviđene. To i nije baš pogrešno.
I izborni program stranaka CDU/CSU – iako demohrišćani ima najbolje šanse da pobede i imenuju kancelarku – još uvek je daleko od programa vlade. Prethodno je, naime, potrebno pronaći jednu ili dve stranke koje su spremne da sa Unijom formiraju vladajuću koaliciju.
To još uvek nije program vlade
To se dešava u takozvanim pregovorima o koaliciji. Oni služe tome da se jasno postave crvene linije. Ukoliko ih je previše, pregovori propadaju. Ukoliko prevlada ono što je strankama zajedničko, počinju razgovori o budućoj koaliciji. To znači da su kompromisi preispitani. Već tada se mnogi planovi guraju u stranu ili dobijaju nešto drugačiji oblik. Kod drugih tema pregovarači su primorani da „progutaju žabu“ one druge strane. Dakle, da pristanu na ciljeve koje sami uopšte ne žele.
Tako naime funkcioniše politika u demokratiji kada se formiraju vlade – za razliku od diktatura i za razliku od jednopartijskih vlada kojih na saveznom nivou u Nemačkoj još nije bilo. To je u međuvremenu i na nivou saveznih pokrajina više izuzetak nego pravilo, ako se izuzme Bavarska.
Nemačka trenutno važi za kancelarsku-demokratiju. To znači da nemačka šefica vlade može da odredi smernice, što je Angela Merkel do sada često i radila: napuštanjem korišćenja atomske energije, ukidanjem obaveznog služenja vojnog roka, prihvatanjem sirijskih izbeglica. Kancelarka praktično ima pravo da neposredno reaguje na aktuelna dešavanja. To ne mora da bude predviđeno prethodnim izbornim programom.
Merkel: jednostavno sanjati
Preterano bi zato bilo jedan izborni program odmah baciti u kantu za smeće, jer nezavisno od konkretnih mera, reč je i o strateškim odlukama. Ali određena doza skepse nije na odmet. I sama Merkel je govoreći o izbornom programu na konferenciji za novinare rekla: tu jednostavno može malo više da se sanjari, kasnije je opet sve više upakovano u korzet. Pre svega kada se – kao što je sada slučaj – ima dovoljno manevarskog prostora, odnosno dovoljno novca da se nešto politički realizuje.
Posebno je zanimljiva jedna od prvih kancelarkinih rečenica: ona zemlju želi da ujedini, a ne da je podeli. Na istaknutom mestu je pritom – iako nije direktno spomenut – izazov sa desničarskim populizmom. Najbolji recept protiv njega je – smatra šefica CDU Merkel, kao i šef CSU Horst Zehofer – dobra politika. Ako je ljudima ekonomski dobro, ako osećaju da se o njima vodi računa, oni onda veruju u budućnost i ne glasaju za Alternativu za Nemačku (AfD). Tako se veruje. Onda se ne radi o akutnim hitnim merama protiv AfD, već o dugoročnim terapijama s ciljem jačanja imunog sistema.
Dobri preduslovi, još bolji izgledi
Ako Merkelova i Zehofer obećaju da će do 2025. rešiti problem nezaposlenosti, dakle da će stopa nezaposlenosti biti smanjena na ispod tri procenta, onda je to optimističan pogled kojem se mnogi u Nemačkoj čude. Tako ružičasta je nemačka budućnost? Zaista? Dobro, Nemačka je to već jednom postigla – od 2005. do danas, poručuje Merkelova kritičarima.
Uostalom ona je, kako kaže, shvatila i šta je važno za budućnost: potrebno je izdvojiti još više novca za nauku. U kancelarskom uredu trebalo bi da bude postavljen i ministar za pitanja digitalizacije. On bi trebalo da preuzme izgradnju „gigabit-društva“. Zakon o dovođenju stručne radne snage sa samo dva uslova (radni ugovor i dovoljno novca za život), trebalo bi da bude nemačka varijanta zakona o doseljenicima. Broj izbeglica treba da ostane nizak. Ne bi trebalo da bude novih zaduživanja i povećanja poreza. Toliko dobro je u Nemačkoj?
Više nego prethodnih godina, kancelarka Merkel stavlja akcenat na teme budućnosti – demografija, digitalizacija, migracije. Time zaobilazi unutrašnjopolitičke probleme sadašnjosti kao što su: nedovoljna integracija starih i novih migranata, problemi sa zaokretom energetske politike ili socijalne podele. Ali i kritičari moraju da priznaju da je u poslednjih deset godina u Nemačkoj mnogo toga učinjeno. Temelj na kome Merkelova sada stoji veoma je stabilan. Ankete pokazuju da niko od socijalemokrata (SPD) neće tako brzo uspeti da je skloni s mesta kancelarke. S te pozicije, ona stvari može bolje da sagleda. A uspeh je zavodljiv. I u politici.