Kancelarkina „čajanka“ za migrante

„Tamo neće mnogo toga pogrešnog biti rečeno, ali neće doneti ništa novo“, tako na najavljeni samit gleda Ajdan Ezočuz, koja je u Socijademokratskoj partiji (SPD) nadležna za migrantsku politiku. U utorak, 28. maja, po šesti put u zgradi nemačke vlade u Berlinu, zasedaju predstavnici udruženja i saveza iz sveta politike, privrede i crkve. Na poziv kancelarke Angele Merkel učesnici tzv. Integracionog samita, diskutuju o problemima migranata i njihovoj integraciji. „To nije ništa drugo do jedan prijatan razgovor uz kafu“, kaže Ezočuz.

U fokusu samita ove godine je pristup nemačkom tržištu rada. Očekuje se i da će biti predstavljen među-bilans „Nacionalnog akcionog plana o integraciji“, odnosno da će biti razmotreno šta je urađeno do sada. Učesnici prošlogodišnjeg samita su definisali 400 mera, koje bi trebalo da poboljšaju integraciju stranaca, pre svega uz pomoć odgovarajućih kurseva jezika i kurseva za integraciju u nemačko društvo.

„Čajanka kod kancelarke“ ili istinski napor?

Od tada je, prema mišljenju predsednice nemačke vlade, dosta toga postignuto. „Mnogo toga je pokrenuto“, izjavila je kancelarka uoči samita, u svojoj video poruci, proteklog vikenda. Angela Merkel je na Integracioni samit naročito ponosna jer je isti 2006. godine, zahvaljujući njoj i zaživeo. Dijalog u kojem učestvuju predstavnici brojnih udruženja, građanskih inicijativa, pokrajinskih i opštinskih vlasti „doprineo je prepoznavanju važnosti mnogih aspekata, kojima se pre toga nije pridavalo mnogo pažnje“, dodala je kancelarka. U medijima je počelo znatno više da se govori o ulozi migranata u nemačkom društvu. Korak po korak, nestajale su razne predrasude o njima, koje su godinama bile prisutne u javnosti.

Mihael Friser, poverenik demohrišćana za migrantsku politiku, govori o pozitivnom bilansu, onog što je do sada urađeno. „Direktan uticaj politike više ne postoji“, kaže on. Nemačka je jedina zemlja u kojoj je uložen tako veliki trud da se za istim stolom nađu predstavnici svih relevantnih institucija i organizacija, koje se bave problemom integracije migranata. „Održavanje samita je dovelo do toga da raspoloženje u zemlji vodi ka stvaranju okolnosti u kojim svi imaju ista prava i iste mogućnosti.“ Doduše, ima još mnogo toga da se uradi u domenu obrazovanja i tržišta rada. U planu je i veći podsticaj preduzetnicima sa migrantskom pozadinom, koji bi u budućnosti ponudili veći broj mesta za praksu, odn. izučavanje zanata.

„Volimo jedni druge i zajedno rešavamo probleme“

U poslednjih nekoliko godina, zaista je zaživelo više značajnih projekata, takvo mišljenje deli i Kenan Kolat, predsedavajući turskoj zajednici u Nemačkoj. Međutim, on je ipak razočaran učinkom Integracionog samita, kojeg je i sam jedno vreme doživljavao „istorijskim“. „Volimo jedni druge i sedimo za istim stolom“ – ali malo toga je sprovedeno u delo. Naravno da nemačka vlada ne može da prihvati svaku sugestiju predstavnika udruženja i zajednica, kaže Kolat, „ali jedno takvo telo mora biti snažnije.“ On je od samog početka govorio o tome, ali do sada nije nailazio na mnogo razumevanja u vladinim institucijama.

Kolat smatra da bi samit trebalo da se pozabavi i političkim temama: „Sledeći samit ili kako ga ja zovem anti-rasističim samit, na agendi bi morao da ima i politička dešavanja u zemlji.“ U Nemačkoj postoji „institucionalni i strukturalni rasizam“, na to ukazuje serija ubistva, za koje je odgovorno ekstremno, desničarsko „Nacionalsocijalističko podzemlje“, ali i nedovoljno angažovane bezbednosne službe u istraživanju tih slučajeva, smatra Kolat.

Uoči samita, predstavnici turske zajednice u Nemačkoj uputili su vladi u Berlinu predlog zakona, kojim je obuhvaćen paket mera za bolju integraciju stranaca. U istom se, pored ostalog, dosta pažnje posvećuje problemu dvojnog državljanstva, koje Nemačke ne priznaje i veće angažovanje migranata u javnim preduzećima. Zvaničnih reakcija na nacrt ovog zakona, još uvek nema, ali o njemu će sigurno biti reči na današnjem Integracionom samitu u Berlinu.

Autori: Naomi Konrad, Berlin / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković