Nijedan nemački političar nije pod tolikim pritiskom niti se od bilo koga toliko očekuje kao od kancelarke Angele Merkal. Otkako je Donald Tramp postao predsednik SAD, nemačka kancelarka je za mnoge glas razuma i zaštitnica Zapada. Možda i zbog toga što je ona jedina koja može da sačuva Evropsku uniju od raspada. Sa njom je Nemačka postala važan igrač na međunarodnoj političkoj sceni – oči sveta uperene su u Nemačku.
Ali zbog tog novog vida odgovornosti i novog značaja – a time i porasta moći – rastu i strahovi. To su stari strahovi po kojima bi Nemačka, sledeći svoje interese, mogla da bezobzirno iskoristi svoju dominaciju. Odjednom je ponovo aktuelna istorijska dilema: Nemačka je suviše mala i suviše slaba da bi sama bila onaj snažni motor koji pokreće Evropsku uniju. Ali ona je istovremeno previše jaka da bi bila samo jedna zemlja među mnogima.
Šta je to što je „nemačko“?
Pored te perspektive, odnosnog tog pogleda spolja na našu zemlju, postoji naravno i pogled iznutra – unutarnemački diskurs. Šta je to? Šta zapravo znači u 2017. godini razmišljati nemački, odnosno biti Nemac. Diskusija o tome koja je najvažnija vera, kako islam menja Nemačku, kakve posledice po identitet ima veliki broj izbeglica koje su u Nemačkoj pronašle novu domovinu, nije počela tek nakon izbijanja izbegličke krize.
Sto dana uoči parlamentarnih izbora, u tu kompleksnu, stresnu i opterećujuću i diskusiju punu naboja ubacuje se kancelarka Merkel i to sa sadržajem koji deluje poput neke igrarije. U onome što je nazvano „Nemačka abeceda“ (Deutschland-Alphabet), a što je objavljeno u najtiražnijem nemačkom bulevarskom listu „Bild“, ona nudi svoje definicije „nemačkog“. Uz to, ona čitateljkama i čitaocima nudi da se uključe u diskusiju. Nema sumnje – ne postoji genijalniji način da se približite toj temi!
Kome osim Angeli Merkel može još da pođe za rukom da već u prvom redu uzdigne član 1 nemačkog Ustava i da time na samom početku nedvosmisleno stavi do znanja na kakvim čvrstim i nepromenljivim temeljima počiva Nemačka. A onda, nešto kasnije u tekstu, pojavljuju se i profani elementi kao što je „dualni sistem obrazovanja“ ili „prozor koji ne propušta“ – što su sve komponente koje definišu zemlju. U jednom dahu ona spominje „federalizam“, „večnu odgovornost Nemačke za holokaust“, ali i „integraciju“. Na slovo „k“, uz „krompir“ (Kartoffel), ide i „crkveni toranj“ (Kirchturm). A „Made in Germany“ stoji uz reč „muslimani“.
Dobro ukomponovana lista
Vara se onaj ko misli da je kancelarkina abeceda proizvoljna. Barem se meni kao Nemici – koja priželjkuje da Nemačka, uz priznanje njene tradicije, kulture i istorije, bude kosmopolitska – čini da su najvažnija načela ukomponovana veoma spretno. Ne nedostaje ni „radoznalost“, ni „zaštita životne sredine“ ni „pluralizam“. „Sloboda medija“ sastavni je deo Nemačke, kao i „tačnost“ ili „sakupljanje pečuraka“.
Pametna političarka ostavlja poluotvorena vrata za neobične poteze za koje je potrebna neobična hrabrost – što definiše pojmom „Mut zur Lücke“ (u slobodnom tumačenju: koncentracija na važno i hrabrost da se prihvati da se nešto i ne zna, prim.ur). Angela Merkel eksplicitno polaže pravo na taj izraz. Pri tom je njena „abeceda“ mnogo više od maštovite i duhovite mozgalice. To je saopštenje vlade à la Merkel. Pojedina načela njene „Nemačke abecede“, kao što je recimo posvećenost slobodi vere, jesu neupitna. Tako otvoreno predstavljena ona pogađaju veliki broj ljudi.