Kandidat za rak kože se postaje u pubertetu

Dojče vele: Dermatolozi kažu da je ozonski omotač i ove godine tanji nego prethodnih…

Aleksandar Adamović: Ozonski omotač nema više kvalitet i debljinu kao ranijih godina i ne može u velikoj meri da filtrira sunčeve zrake. Imate primer Australije u kojoj je povećan broj maligniteta kože jer je ozonski omotač oštećen, ima mnogo rupa, a tamo je najveće UV zračenje.

DW: Da li u Srbiji i u evropskim letovalištima ima opasnosti od povećanog maligniteta?

AA: Srbija tu stoji kao i sve evropske zemlje. I vi u Bonu i mi u Beogradu smo u sličnoj situaciji jer je u pitanju skoro ista geografska širina i ovde nema rizika od većeg nastanka maligniteta kao u Australiji. Jer, UV zračenje je jedini faktor za nastanak malignih oboljenja kože, posebno malignih melanoma.

DW: Svi govore o onim famoznim terminima kada se ne treba sunčati… neki govore da je sunce bezbedno tek posle 19 časova. Šta je od toga istina?

AA: Treba se sunčati do 9 ili 10 sati ujutro i posle 5 sati popodne. Pre 20 ili 30 godina ste mogli da budete na suncu u podne i ne biste pocrveneli nimalo jer ovolika energija nije mogla da se probije kroz ozonski omotač.

DW: Preporučuju se kreme i ulja za sunčanje koja imaju zaštitni faktor 30 ili veći. Zašto?

AA: Šta je uopšte zaštitni faktor? Uzmimo da bi neko, recimo, posle pet minuta izlaganja suncu izgoreo, tj. da bi mu se, kako mi dermatolozi kažemo, javio solarni iriten. To znači, ako koristi faktor 30 to je 30 puta 5 minuta. Praktično 150 minuta možete provesti na suncu da ne izgorite. Posle toga niste zaštićeni.

DW: Šta ako ipak izgorimo?

AA: Solarni iriten je ustvari proširenje krvnih pleksusa unutar derma. Zbog toga nastaje crvenilo. Ako je samo to u pitanju, onda su dovoljni narodni lekovi kao što su kiselo mleko, sapunica, kalodont, oblozi od raznih termalnih voda koje postoje na tržištu... Ako se jave plikovi – obavezno se javiti lekaru. Tada čovek ne može sam sebe da leči.

DW: Mogu li crnci da pocrne ili izgore?

AA: Crnci i belci se ne razlikuju po broju pigmentnih ćelija, ali su pigmentne ćelije crnca daleko produktivnije. Međutim, ako se izlažu preterano suncu u periodu od 9 do 17 sati, i crnci mogu da izgore ili zadobiju opekotine.

DW: Postoje li posebne preporuke za bebe i decu?

AA: Deca do godinu dana ne bi trebalo uopšte da se izlažu suncu. A deca do puberteta bi trebalo da budu vrlo oprezna. Jer, ako neko do puberteta četiri ili pet puta zadobije plikove i opekotine od sunca, on u zrelom dobu postaje kandidat da dobije neki malignitet. Dakle, pre će oni dobiti malignitet nego oni koji nisu goreli na suncu.

DW: A trudnice?

AA: Trudnice mogu da se sunčaju kao i svi drugi ljudi, dakle pre 9 i posle 17 časova. Mi stalno govorimo o posledicama sunčevih zraka i vičemo „Nemojmo na sunce!“ Međutim, sunčevi zraci stvaraju u koži D vitamin koji je najkvalitetniji. D vitamin štiti od tumora unutrašnjih organa, reguliše masnoće u krvi – naročito holesterol, i podiže imunitet. O lokomotornom sistemu da i ne govorimo, to znaju i vrapci. D vitamin može nastati samo ako se izlažete suncu, ali dovoljno je 10 do 15 minuta dnevno na suncu da bi se razvilo dovoljno vitamina. Sve preko toga nije sunčanje za zdravlje, kako volimo da kažemo, nego isključivo za izgled.

DW: Kako da preživimo ove vrućine na svakodnevnoj liniji kuća-posao?

AA: Što više se rashlađivati. Što više tečnosti, napitaka, sokova, limunada. Klima-uređaji su nužno zlo. Evo sada viđam sve više kijavičavih i bolesnih ljudi. Treba znati živeti sa klimom, a ne jednostavno bežati pod klima-uređaj.

Intervju: Nemanja Rujević

Odg. urednica: Sanja Blagojević