Kandidatura Srbije do kraja godine?

„Srbija je u potpunosti posvećena ispunjenju svoje evropske budućnosti“. Tim rečima, ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, počeo je svoj govor pred spoljnopolitičkim Odborom Evropskog parlamenta.

Debata u Srbiji, u kom pravcu će se zemlja kretati, završena je već na prethodnim predsedničkim i parlamentarnim izborima, gde su građani Srbije odabrali evropsku budućnost, izjavio je Jeremić i naglasio da građani sada sa nestrpljenjem očekuju 1. januar 2010. godine kada će, prema svim očekivanjima, moći slobodno da putuju Evropom. „Međutim, Srbija se tu neće zaustaviti“, istakao je Jeremić:

„Mi smatramo da je postavljena osnova za podnošenje zvanične kandidature Srbije za članstvo u EU. Očekujemo da se to dogodi pre kraja ove godine.“

Balkan ne sme da ostane nedovršen posao EU

Ministar spoljnih poslova Srbije izjavio je u Briselu da smatra da svi građani Zapadnog Balkana moraju da postanu i građani Evropske unije:

„Balkan ne sme da ostane nedovršeni posao Evropske unije“, poručio je Jeremić, istakavši da, posle prijema Hrvatske u Uniju, ne sme da dođe do zastoja u proširenju. Takav zamor od proširenja u EU stvorio bi psihološke podele, ali i zamor u integracionim procesima država koje pretenduju na članstvo u uniji evropskih zemalja. Jeremić je rekao da će Srbija, sa svoje strane, kroz regionalnu saradnju, učiniti sve da ubrza i približavanje svojih suseda Briselu.

Da je progres Srbije bitan za ceo region, smatra i specijalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, Jelko Kacin:

„Srbija je najveće zemlja u regionu i kao takva ona na Zapadnom Balkanu predstavlja ono što su Nemačka i Francuska u Evropskoj uniji. Srbija tako lako može da bude motor evro-integracija Zapadnog Balkana, ali i njegova kočnica.“

Srbija u potpunosti sarađuje sa Hagom

Kada je u pitanju dalji progres Srbije na njenom putu evro-integracija, a koji je uslovljen punom saradnjom sa Haškim tribunalom, srpski šef diplomatije izjavo je da Srbija čini sve što je u njenoj moći da uspešno okonča tu saradnju, „što je pravna, politička, ali i moralna obaveza Srbije“:

„Ne postoji apsolutno ništa na ovom svetu što Srbija može više da uradi od ovoga što trenutno čini kako bi se pronašla i izručila preostala dva haška optuženika i time im se dala šansa da se brane pred međunarodnim sudom. Međutim mi se tu nećemo zaustaviti. Nadam se da će sledeći Bramercovom izveštaj opisati ono što je naša pozicija, a to je da mi u potpunosti sarađujemo.“

Osvrnuvši se na situaciju na Kosovu, srpski ministar spoljni poslova je ponovio da Srbija „nikada ni pod kakvim okolnostima, implicitno ili eksplicitno, neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, To je prema rečima Jeremića ustavna obaveza, ali i demokratska dužnost , koju će Srbija zastupati svim pravnim i diplomatskim sredstvima. Srpski ministar je ukazao i na to da se nisu ostvarila strahovanja da bi nepokolebljivo protivljenje Srbije jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova moglo negativno uticati na stabilnost regiona, jer je Srbija nastupala odgovorno.

Govoreći o situaciji u Bosni i Hercegovini, srpski ministar je rekao da će Srbija nastaviti da poštuje suverenitet i teritorijalni integritet svog suseda i da ohrabruje predstavnike sva tri naroda u pronalaženju rešenja za reformu države kako bi se ubrzao njen put ka članstvu u EU. „Mi smo jasno saopštili da ćemo podržati svaki sporazum prihvatljiv za sve strane i istakli potrebu za pragmatizmom“, zaključio je Jeremić.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Đerković