Kao da niko ne želi postojanje BiH

Državne institucije u BiH su na udaru sa svih strana. Sedam meseci posle izbora mali su izgledi da dođe do skorog formiranja državne vlade. Vlasti u Federaciji su formirane na kontroverzan način, dok Republika Srpska poziva na referendum, čija bi zabrana mogla označiti i povlačenje Srba iz BiH institucija. Ukoliko dođe i do povlačenja dva člana HDZ-a iz vlade, moglo bi doći do pucanja države na dva dela – na one koji učestvuju u vladi i one koji to ne žele.

„Osnovni spor je oko pitanja ko odlučuje u BiH, odnosno koja je uloga međunarodne zajednice i visokog predstavnika. Da li međunarodna zajednica donosi presudne odluke oko vršenja vlasti u BiH ili to mora biti pitanje konsenzusa domaćih političkih lidera? Oko toga je do sad postojao napeti konsenzus, neka vrsta modusa vivendi, ali on je očigledno propao“, kaže za Dojče vele Marko Prelec, direktor programa za Balkan u Međunarodnoj kriznoj grupi (MKG).

Prelec kaže da se BiH nalazi u otvorenom sukobu između Republike Srpske i njenog predsednika, sa jedne strane, i međunarodne zajednice i visokog predstavnika Valentina Incka, sa druge, pri čemu se na Incka sve više gleda kao na domaćeg političkog lidera koji ne zastupa samo međunarodnu zajednicu, već i veću grupu stranaka koje su jake u Federaciji.

Moraju da se dogovore – sad ili kasnije

U MKG upozoravaju da je situacija u BiH „krajnje ozbiljna“ i da bi „vrlo brzo mogla izmaći kontroli“. Krivci za takvo stanje, prema njihovom mišljenju, su sve strane koje učestvuju u političkom životu u zemlji, uključujući i međunarodnu zajednicu.

Napominje se tako da su se pregovori oko sastavljanja vlada vodili na nespretan način, da su stranke HDZ-a na neustavan način blokirale stvaranje Federalne vlade, da je Federalni parlament nelegalno sazvan, da je odluka visokog predstavnika o suspenziji odluke državne izborne komisije dodatno oslabila kredibilitet državnih institucija, a priča oko referenduma u Republici Srpskoj se odvija u maksimalno nacionalističkoj atmosferi.

„Svi se ponašaju kao da hoće da razbiju zemlju“, kaže Prelec za Dojče vele i poziva na hitnu obnovu konsenzusa domaćih političkih lidera oko toga da će BiH biti decentralizovana, ali jedna zemlja: „Mogu se dogovoriti danas kako će upravljati zemljom ili je mogu odvesti duboko u ozbiljniju krizu gde će se državna vlast raspasti i onda tražiti dogovor. Mogu doći i do građanskog sukoba i nakon toga do međunarodne konferencije na kojoj će opet sesti svi zajedno i tražiti dogovor.“

Direktor za Balkan u MKG očekuje da će nastupajuća nedelja biti „burna“ kada je u pitanju BiH. Sinoć je visoki predstavnik u BiH Valentin Incko podneo izveštaj Savetu bezbednosti u kojem je naveo da je stanje u BiH nezadovoljavajuće. „Pored vizne liberalizacije, koja je stupila na snagu 15. decembra 2010. godine, vlasti nisu sprovele dugo tražene reforme. Kao rezultat toga, nije učinjen napredak prema EU i NATO“, navodi se u izveštaju Incka. On je naveo i da je „zaustavljeno ostvarenje pet ciljeva i dva uslova neophodna za zatvaranje kancelarije Visokog predstavnika“.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odg. urednik: Nemanja Rujević