„Kapitalizam je na kraju“

Dugo se verovalo da je samoregulisanje tržišta osnovna pretpostavka efikasnog privrednog sistema. Međutim, predsednik nemačkog sindikata javnih službi „ver.di“ Frank Bsirske smatra da sadašnja recesija predstavlja i kraj tog učenja neoliberalnih ekonomista. Tržište je izgubilo svu moć regulisanja ako ni u bankama ne mogu da procene rizik proizvoda kojima trguju, rekao je Bsirske i kao primer naveo takozvane Credit Default Swaps:

„Reč je o osiguranju u slučaju da kredit ne bude vraćen. Banka pozajmljuje preduzeću krediti i uzima osiguranje da će kredit biti vraćen. Ukoliko dužnik ne vraća, platiće osiguranje – super, kažu u banci. Super kaže i onaj ko je osigurao kredit – sada ću naplaćivati premiju, a rizik da kredit ne bude vraćen je minimalan. Zatim se to osiguranje meša sa osiguranjima drugih kredita i ta mešavina se prodaje na tržištu. A na kraju se prodaju mešavine tih mešavina“, rekao je Bsirske.

Ono što je Bsirske ispričao kao kabaretsku anegdotu i što je bilo propraćeno smehom u stvari je uzrok svetske finansijske krize.

Štetu da plate spekulanti

Naime, kupoprodajom virtuelnih finansijskih proizvoda nastala je tržišna vrednost koja je znatno nadmašila vrednost poslovanja u realnoj privredi. Zato nije moguće ni spasavanje svih banaka od strane država – obaveze iz osiguranja kredita veće su od društvenog proizvoda sveta.

Ali, umesto da se teret tovari na leđa poreskih obveznika štetu bi trebalo naplatiti od finansijskih spekulanata, zatražio je - kao i mnogi drugi učesnici kongresa, moskovski profesor ekonomije Aleksandar Buzgalin:

„Kada država uzima novac iz vaših džepova – 700 milijardi, 800 milijardi, bilion i po, kako bi ga prebacila u džepove spekulanata, onda ona preraspodeljuje bilion dolara. Rešenje je u novom društvu, civilnom društvu, demokratiji širokih masa. Da li je to moguće u kapitalističkom društvu? Pravilo je, prema mom mišljenju – što je veća moć civilnog društva i demokratije masa, utoliko je manje kapitalizma“, kaže Buzgalin.

Glavni ekonomista Konferencije Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj, UNKTAD, Hajner Flasbek ne vidi sadašnju krizu kao klasnu borbu i ne deli mišljenje Aleksandra Buzgalina.

„Opasnost je da dođe do konkurencije nacija i nadnice budu svuda pod pritiskom. Javlja se i opasnost, kao posle velike depresije tridesetih godina, da dođe do dezintegracije i da se svet raspadne na izolovane nacionalne svetove“, upozorava Flasbek.

Da bi se te opasnosti otklonile neophodne su demokratska kontrola privrede i preraspodela svetskog bogatstva. U tome su, bar na kongresu Atak-a, svi bili jedinstveni.