Karl Merk: čovek sa tuđim rukama

Karl Merk je 2002. godine izgubio obe ruke u udesu sa vršalicom. I dok mnogi ljudi širom sveta koje je zadesila slična sudbina moraju da nauče da koriste različite vrste proteza, Karl Merk je pošao drugim putem: u visini odmah ispod ramena, prišivene su mu ruke mrtvog anonimnog davaoca. Juče je Merk iz redovnog bolničko-ambulantnog režima prešao u fazu takozvanog „normalnog života“ – i dobro mu ide.

Šest godina je Karl Merk koristio proteze, a onda je stupio u kontakt sa minhenskim profesorom hirurgije Kristofom Henkeom, koji je rešio da na njemu izvede prvu svetsku transplantaciju kompletnih ruku. Operaciju je, u julu 2008, izveo tim od 40 ljudi. Nove ruke su spojene sa Merkovim ramenima, prišiveni krvni sudovi i mišići, poravnate kosti.

Sada, onaj ko ne gleda pažljivo, ne bi ni mogao da primeti da je nešto neobično sa rukama ovog čoveka. Jer, on se normalno kreće, otvara vrata, nosi torbu, vozi bicikl. Uvežbanom oku neće promaći da mu ruke deluju relativno glomazno: davalac je bio vrlo krupan čovek. Ali, estetika ne muči presrećnog Karla Merka:

„Ne možete ni da zamislite kako mi je, ranije je uvek neko morao da mi pomaže, sada svojim novim rukama mogu da jedem, da se češem, to je neopisivo osećanje“, uzbuđen je Merk.

Nije lako, ali nema predaje!

Merk je do sada prošao kroz tri faze u kojima je njegovo telo htelo da odbaci nove ruke. Jednom je dobio upalu pluća – koja je prošla bez posledica. Sigurno je da će on do kraja života morati da uzima medikamente kako bi svoje ruke zaštitio od sopstvenog imuno-sistema.

Karlove ruke još ne funkcionišu savršeno. Treba još sačekati da se nervne ćelije primaoca prošire, umnože i stignu do vrhova prstiju. Taj proces još nije okončan, i zbog toga Karl Merk još ima teškoća sa hvatanjem predmeta ili motorikom samih prstiju. Ali, ona je iz dana u dan sve bolja.

„Maksimalni cilj je da se kod njega kompletno razvije funkcija hvatanja. I pored opreznih prognoza, realno je očekivati da će ta funkcija kod njega postojati bar delimično“, prognozira profesor Henke.

„Delimično“ je reč koja, međutim, ne postoji u rečniku Karla Merka. On svakoga dana vežba pokretljivost šaka i prstiju, a rezultati su takvi da je pre nekoliko dana provozao svog hirurga – na biciklu. Najveći san mu je da jednog dana opet sedne na svog „Kavasakija“ – motocikl mu je velika ljubav.

autor: Saša Bojić

odg. urednik: Nemanja Rujević