Kelnjani plaćaju zbog „mućki“ vlasti

Za početak izdvajamo jednu lokalnu aferu – povodom presude luksemburškog suda da se grad Keln ogrešio o pravila EU, jer za izgradnju novih sajamskih hala nije bio raspisan javni konkurs, kelnski Ekspres piše:

„Pogodba o izgradnji sajamskih hala protivna je evropskom pravu. Da bi to shvatili u Skupštini grada presudu je morao da donese sud u Luksemburgu. Grad je želeo nove hale. Ideja je bila da ih sagradi privatni investitor od koga bi ih Keln onda iznajmio. I sve to bez konkursa. Na taj način izbegle bi se navodno mućke i preterani troškovi. Međutim, kelnskim načinom ostvarivanja velikih projekata to nije bilo predviđeno.

I tako će na kraju Kelnjani morati da plate 600 miliona evra za iznajmljivanje hala čija je izgradnja koštala 235 miliona. Povrh svega, sada gradu preti i kazna od više miliona evra, jer se ogrešio o pravila EU. Najcrnje je što će, na kraju, sve to platiti poreski obveznici“.

Samo Nemci ne govore o ratu u Avganistanu

Povodom izveštaja NATO o nedavnom bombardovanju talibana koji su oteli dve cisterne, vazdušni napad je usledio na zahtev nemačkog komandanta i u njemu su poginuli i civili. List Vestdojče algemajne cajtung piše:

„Sve oči uprte su sada u novog ministra odbrane Karla Teodora cu Gutenberga. Jedan od njegovih najtežih zadataka biće da vojnike na Hindukušu izvede iz defanzive u koju su naterani od vlade i političara koji nepotpuno ili neistinito informišu domaću javnost. Ministar bi morao da vodi računa o rečima oca jednog od poginulih vojnika: podnosimo mnogo više istine i otvorenosti nego što to političari misle“.

O istoj temi piše i list Bild:

„Bio je to jedan od najkrvavijih meseci za NATO od početka rata. Avganistanski režim, naš navodni partner, besramno je falsifikovao rezultate izbora. U celoj zemlji eksplodirale su talibanske bombe. U SAD i Engleskoj uveliko se diskutuje o eskalaciji sukoba. Samo se u Nemačkoj ne govori o ratu, kao da je reč o nekom dosadnom administrativnom problemu. Čak retko ko i pominje reč „rat“. Pred novim ministrom odbrane je veliki posao: za Avganistan je potreban plan, vizija. Ali Gutenberg bi trebalo da počne od toga da od saradnika i savetnika zahteva da govore jasno i bez uvijanja, koriste reči koje objašnjavaju, a ne prikrivaju problem“.

Najzad, list Noje osnabriker cajtung komentariše:

„U Avganistanu vreba smrt, u Nemačkoj državno tužilaštvo, gorko je osećanje mnogih pripadnika Bundesvera. Pukovnik Klajn zatražio je bombardovanje cisterni koje su oteli talibani ugrožavajući nemačku bazu. Otada istragu vodi Državno tužilaštvo. To je već bilo dovoljno da u javnosti pobudi sumnje da je pukovnik gotovo kriminalac. Zato je ispravno što ga je posle izveštaja NATO kancelarka podržala. Ali, to nije dovoljno. Krajnje je vreme da nova vlada revidira pravne pretpostavke za angažovanje nemačkih vojnika u Avganistanu“.

Iran, svinjski grip i klima

Štutgarter cajtung komentariše pregovore o iranskom nuklearnom programu:

„Zapad i Iran su upućeni jedan na drugog. Zato se mora prihvatiti pravo Teherana da obogaćuje uranijum i istovremeno mu pomoći da izgradi moderne rafinerije. Osim toga, predsednik Obama morao bi svoj san o svetu bez atomskog oružja da konkretizuje idejom o Srednjem istoku bez nuklearnog oružja i svim zemljama tog područja pruži američke garantije u pogledu bezbednosti. U tom slučaju mir bi bio nešto sigurniji“.

Povodom rasprave vakcinisati se ili ne protiv svinjskog gripa, list Rajnpfalc piše:

„Konačna ocena o svinjskom gripu biće moguća tek za dve ili tri godine. Međutim, kako je virus H1N1 pokazao kakvi su mu potencijali i kako niko ne zna koliko može biti opasna njegova mutacija opšta vakcinacija ima smisla i to odmah. Zar je već zaboravljeno koliko se ljudi letos vratilo sa godišnjeg odmora sa svinjskim gripom, tako da se već razmišljalo o odlaganju početka školske godine!? I sve se to dešavalo van sezone gripa“.

List Ostiringer cajtung komentariše sporove u EU oko finansiranja programa zaštite klime:

„Evropska unija postavila je ambiciozne ciljeve – ona bi da spase klimu, a time i svet. Međutim, kada se postavi pitanje novca jedinstva više nema. U ovom slučaju u pitanju su milijarde evra i u pitanju je sve ili ništa. Umesto da nastupe jedinstveno i ukažu svetu na smer u kome bi trebalo krenuti u pregovorima u Kopenhagenu krajem godine, u Evropskoj uniji se pogađaju i to je pogrešna poruka!“

priredio: Nenad Briski

odg. urednica: Sanja Blagojević