Kiber-napadi na poznate ličnosti u porastu!

Odjeknulo je kao prava sajber bomba! Mišel Obama, prva dama Sjedinjenih Američkih Država, često kupuje garderobu modne kuće Banana Repablik. Izveštaj o naplatama njene kreditne kartice, nekim čudom se mogu videti na internetu. Na istom sajtu osvanuli su i podaci drugih javnih ličnosti.

Na sajtu sa domenom "su", što bi trebalo da predstavlja oznaku za Sovjetski savez, objavljeni su i privatni podaci američkog vicepremijera Džoa Bajdena, ministra pravde Erika Holdera i bivše šefice američke diplomatije Hilari Klinton. Ali su se na tom spisku našle i poznate ličnosti iz sveta zabave, poput ćerke milijardera Paris Hilton, pevača Džej Zija i pop pevačice Britni Spirs.

Međutim, i dalje je nejasno da li su svi ti podaci tačni i kako su dospeli u javnost. Pretpostavlja se da hakeri do podataka nisu došli upadom u privatne računare i mobilne telefone pomenutih ličnosti, već je reč o izveštajima Američke kreditne agencije, koja raspolaže informacijama o novčanim transakcijama američkih građana. Deo tih izveštaja moguće je pronaći na Internetu. Drugi izvor su sudska dokumenta iz raznih procesa, u kojima se većina takvih podataka takođe može pronaći.

Interesovanje običnih građana za intimne detalje javnih ličnosti nije ništa novo, ali objavljivanje ličnih podataka poznatih postaje sve češća praksa, pa se postavlja pitanje, može li i u kojoj meri sve to imati političke ili neke druge posledice.

Krađa podataka zaobilaznim putem

"Tračevi o poznatima su jedna strana medalje. Ono što je, prema mom mišljenju daleko važnije, jesu mere zaštite protiv industrijske špijunaže", kaže Konstance Kurc, portparol organizacije Haos kompjuter klub (CCC) u razgovoru za DW. U tom smislu, nemački političari i poslovni ljudi, predstavljaju sigurnu metu hakerskih napada.

Savezna služba za bezbednost u sektoru informacionih tehnologija ne sedi skrštenih ruku. Izvesne mere zaštite postoje, ali političari ponekad ne obrate pažnju na opasnost u dovoljnoj meri, kojoj je čuvanje određenih podataka na nesigurnim platformama izložena, pre svega na mobilnim telefonima, priča Kurc.

Kod normalnih telefona koji rade u GSM mreži, doći do gotovo svih podataka, na primer o sadržaju razgovora ili kratkih poruka, veoma je lako. Prilično opasno za kancelarku Merkel, koja rado komunica uz pomoć SMS poruka. Konstance Kurc ipak tvrdi da je mobilni telefon nemačke kancelarke zaštićen, raznim sistemima za kriptovanje, odn. šifrovanje sadržaja. U svakom slučaju bolje nego telefoni većine građana.

Najnoviji slučaj objavljivanja ličnih podataka poznatih ličnosti u Americi, nameće još jedno pitanje. Ako su hakeri do spornih podataka došli nekim drugim putem, mogu li na to i u kojoj meri da utiču sami građani. Udo Helmbreht, direktor Agencije EU za bezbednost u IT sektoru (EINSA) protok informacija u sajber svetu poredi sa realnim. "Vi kao građanin, takođe nemate uticaj na to da li će banka kod koje imate račun, biti opljačkana ili ne. Takve stvari se jednostavno dešavaju."

Potrebni oštriji zakoni

Konstance Kurc iz Haos kompjuterskog kluba upozorava na praksu firmi koje skladište ogromne količine ličnih podataka. "Firme koje takve informacije obrađuju, to čine pod određenim uslovima. Postoje zakoni koji to regulišu." Ali zakoni kojim bi bila garantovana veća bezbednost ličnih podataka, mogli bi biti oštriji. Time će baze podataka biti još zaštićenije. Ukoliko pomenute firme to ne učine, morale bi da snose određene posledice, kaže Kurc.

Ponekad se upadi u baze ne dešavaju spolja, već iznutra. Prošle godine je u jednoj istrazi utvrđeno da je informacija o sadržaju mejlova Ministarstva zdravlja Nemačke procurela zahvaljujući saradniku zaposlenom u IT sektoru ministarstva. Taj pokušaj nije bio greška ili puka slučajnost. Mejlovi su naime bili prosleđivani lobistima u farmaceutskoj industriji. U tom slučaju od opsežnih mera bezbednosti nema mnogo vajde.