Kina i SAD – još komplikovanije nego inače

Prošle nedelje je – ionako obiman – program sastanka proširen: slepi borac za ljudska prava Čen Guangčeng pobegao je iz istražnog pritvora u Šandongu. Prema izjavama drugih aktivista, on se nalazi u američkoj ambasadi u Pekingu. Američka administracija se već godinama zauzima za Čena – Amerikanci su stalno tražili njegovo puštanje na slobodu i sakupljali dokumentaciju o maltretiranju njega i njegove porodice. Prošlog novembra, Hilari Klinton je u jednom govoru pomenula i Čenovo ime – kao negativni primer za običaj kineskih vlasti da nepoželjne aktiviste drže u kućnom pritvoru. Sada je Stejt department upadljivo tih: nije potvrđeno čak ni da se Čen nalazi u ambasadi SAD.

Čenovo bekstvo i nepoverenje Pekinga

Čenovo bekstvo u američku ambasadu u Pekingu svakako će zakomplikovati ionako komplikovane razgovore. „Peking smatra da bi SAD mogle biti umešane u čitav događaj i ne želi da ostavi utisak da je popustio pod američkim pritiskom“, smatra Vili Lam, stručnjak za kinesku politiku. Poslednji put je jedan kineski disident potražio utočište u američkoj ambasadi 1989. godine. Bio je to fizičar Fang Liži posle brutalnog gušenja kineskog demokratskog pokreta na Trgu nebeskog mira (Tjenanmen); odobren mu je azil i šest meseci je boravio u ambasadi, dok mu Peking naposletku nije odobrio da otputuje u SAD.

Više od 60 mehanizama dijaloga

Otada se svet dramatično promenio. Tada je Kina bila zemlja u razvoju. Danas je druga po rangu privredna sila sveta. U toj državi je samo porast samopouzdanja veći od porasta deviznih rezervi. Kina sa SAD želi da razgovara kao ravnopravan partner. No, međusobni odnosi dve zemlje su opterećeni nepoverenjem. U studiji američke organizacije Brukings izrađenoj u saradnji za Pekinškim univerzitetom, govori se o „strateškom nepoverenju“.

To nepoverenje ne može biti prouzrokovano nepostojanjem razmene: dve zemlje održavaju čak 60 redovnih dijaloga. U njima učestvuju najrazličitije vladine institucije. Najvažniji forum je svakako Strateški i privredni dijalog. On se ovaj put održava u kritičnom trenutku: u SAD se u novembru održavaju predsednički izbori. U Kini će ujesen na 18. partijskom kongresu biti izabrano novo rukovodstvo. Što se više bližimo tim događajima, to će fleksibilnost i predusretljivost dve strane biti manje.

Nova strateška orijentacija

Pored Čena Guančenga, na dnevnom redu će biti i teme od globalne važnosti. Stručnjak Vili Lam smatra da će Obamina vlada zatražiti od Kine veću podršku borbi protiv nuklearnog naoružavanja Irana i Severne Koreje. Osim toga, Vašington bi mogao da zatraži i da se Kina odlučnije odredi prema događajima u Siriji. S druge strane, Peking je zabrinut zbog pomeranja težišta američkih vojnostrateških interesa na pacifičku regiju. Pokazatelj novih američkih interesa su i dve političke posete: upravo završen boravak japanskog premijera Jošihika Node u Vašingtonu i poseta ministara odbrane i spoljnih poslova Filipina američkim kolegama. Sve to se poklapa sa vremenom rastuće zategnutosti u odnosima Filipina i Kine oko spornih teritorija u Južnokineskom moru. I ti sporovi bi trebalo da se nađu na dnevnom redu sastanka u Pekingu.

Njujork tajms je u međuvremenu preneo da je jedan visoki predstavnik Stejt departmenta još od subote (28.4.) u Pekingu da bi pomogao nalaženju rešenja situacije oko Čena Guangčena.

Autori: Matijas fon Hajn / Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević