Kina „stari“ zbog politike jednog deteta

Lu Janćin sija od sreće. Nedavno je ta 30-godišnjakinja, zajedno sa mužem, bila u savetovalištu za majke okruga u Šangaju. I sada je sigurno - njen šestogodišnji sin dobiće brata ili sestru.

„Moj muž i ja smo oboje jedinci. Naša finansijska situacija nam omogućava da imamo još jedno dete. Moj sin je često pitao da li može da dobije brata ili sestru. I bake i deke, sa obe strane, to isto žele. I oni misle da ćemo onda još više biti prava porodica.“

Lu Janćin i njen muž oboje pripadaju generaciji porodica sa jednim detetom, nemaju ni brata ni sestru. Za takve parove oduvek je važilo posebno pravilo da imaju pravo i na drugo dete.

Slično kao u Nemačkoj

U Kini naime, generacija koja radi mora da pomaže starije. Ako je, znači, jedan zaposleni odgovoran za dva roditelja, dve babe i dvojicu deda za njega bi još jedno dete bilo preveliki teret. Novo je, međutim, da se prvi put u Šangaju demografski planeri kao Zang Meiksing zalažu za drugo dete:

„Šangaj je odavno uveo kontrolu rađanja. Posledica toga je da je ovde udeo starih ljudi daleko veći nego bilo gde u Kini. Oko 21 odsto stanovnika je starije od 60 godina, 15 odsto čak od 65. To je slično kao u Nemačkoj.“

A posledica toga je da se Šangaj smanjuje, sve je manje radne snage, a društvena piramida se klati.

„Vlada pažljivo prati razvoj situacije. Politika jednog deteta neće večno trajati. Ako se menjaju vremena, menja se i politika. U celoj Kini se, doduše, koči porast stanovništva, pa ipak, ono i dalje raste. Godišnje se rodi 20 miliona beba.“

Lu Janćin i njenog malog sina Boa ne interesuju statistike. Bo želi sestricu ili bratića – bilo bi to divno, mogli bi zajedno da se igraju.

Autori: Frank Holman / Mirjana Kine-Veljković

Odgovorni urednik: Ivan Đerković