Kina sve bliža EU
16. jul 2018.
Na godišnjem samitu EU i Kine, pored globalnih bezbednosnih tema, visoko na agendi stoje ekonomski odnosi. Pritom bi moglo da bude i reči o jednoj osobi koja uopšte ne učestvuje na samitu.
Zbog svojih napada na međunarodni trgovinski sistem, Donald Tramp već mesecima privlači pažnju trgovinskih partnera SAD. Njihova potraga za adekvatnom reakcijom do sada nije bila uspešna. Čak ni aktuelna situacija sa „kako-ti-meni-tako-ja-tebi-carinama“ nije promenila stav Vašingtona.
Dva najveća trgovinska partnera SAD – Kina i Evropska unija – danas (16.7.) se u Pekingu sastaju na godišnjem samitu. Pored rata u Siriji, nuklearnog sporazuma sa Iranom i klimatskih promena, jedna od glavnih tema će biti globalni i bilateralni trgovinski odnosi.
Zajedno protiv carina?
Carine SAD na aluminijum i čelik, kao i pretnje daljim nametima na uvoz automobila, uznemirile su evropske trgovinske partnere, pre svega Nemačku. I Kina je na udaru američke spoljnotrgovinske politike: već nekoliko dana uvoznici moraju da plate carinu od 25 odsto vrednosti za 818 proizvoda iz Kine, čiji volumen iznosi oko 29 milijardi evra.
Peking je brzo reagovao na tu odluku i uveo carine na 545 proizvoda slične vrednosti iz SAD. U trgovinskom sporu nema popuštanja. Na meti carina SAD bi, prema najavama, uskoro mogao da se nađe uvoz vredan preko 180 milijardi evra.
Kako bi se sprečila dalja eskalacija, moguće je da bi kineskom vođstvu bilo od koristi da zajedno sa Briselom istupi protiv unilateralne politike „Amerika na prvom mestu“, predsednika SAD. Kina i EU zajedno proizvode oko jednu trećinu svetskog ekonomskog učinka i oko polovinu globalnog trgovinskog obima.
Značajne razlike
Iako slede slične interese kada je reč o svetskoj trgovini, posmatrači ne veruju u mogućnost stvaranja evropsko-kineske alijanse protiv SAD. Stoga, više od zajedničkog opredeljenja za regulisanu trgovinu pod nadzorom Svetske trgovinske organizacija (STO), neće biti.
Jer, kada je reč o mogućnostima pristupa tržištu, stav Pekinga i Brisela se u velikoj meri razlikuje. Nedavno su autori studije koju je naručila Privredna komora EU, ocenili da Kina ima „jednu od najrestriktivnijih ekonomija u svetu“. Evropske i američke kompanije aktivne u Kini, već duže vremena se žale na velike birokratske prepreke koje postoje u konkurenciji sa kineskim kompanijama.
Problemi su kompleksni, kaže predsednik komore Mats Harborn. Postoje dvosmisleni zakoni, službe prave razliku kada se radi o kineskim i stranim kompanijama, što se tiče dobijanja licenci, finansiranja ili javnih konkursa: „To posebno pogađa manje i srednje kompanije koje ne raspolažu istim finansijskim sredstvima i ljudstvom, kao veliki konkurenti.“
Još jedan kamen spoticanja je intelektualna svojina: kineska vlada primorava kompanije iz EU da svoje znanje prenesu u Kinu, tako što, kao uslov za određeno poslovanje, nameću partnerstvo sa domaćim, kineskim kompanijama. Ambicioznom inicijativom „Made in China 2025“, Peking želi da smanji tehnološko zaostajanje Kine u odnosu na starije industrijske nacije: azijski div bi trebalo da postane globalni tehnološki prvak u oblasti biomedicine, robotike, IT, vazduhoplovstva i e-mobilnosti. Političari i menadžeri u EU to redovno kritikuju kao intelektualnu eksploataciju.
Kineska ekspanzija ka Zapadu
I kineske bilionske investicije u projekat „Jedan pojas, jedan put“, koja predviđa izgradnju kopnenih i vodenih trgovačkih puteva ka Evropi, zapadnoj Aziji i Africi, u EU nailazi na podeljena mišljenja.
Naredni kamen spoticanja je Pekingovo intenziviranje odnosa sa pojedinim zemljama centralne i istočne Evrope. U Briselu strahuju da bi ti planovi mogli da ugroze jedinstvo EU: „Evropljani imaju sumnji kada je reč o intenziviranju ekonomskih odnosa sa Kinom“, kaže Ding Čun, direktor Centra za evropske studije na Univerzitetu Fudan u Šangaju. „Ekonomska snaga Pekinga i kineska konkurencija rastu. A sa jačanjem populizma u Evropi, rastu i sumnje prema Kini.“
Uzajamno nezadovoljstvo, smatra Ding Čun, potpuno je, međutim, normalno između dve velike ekonomske sile. Obe strane imaju svoje zahteve, kaže ekonomista: Kina želi da joj EU i SAD konačno priznaju status tržišne ekonomije. Svetskoj trgovinskoj organizaciji tada bi bilo jednako teško da izriče kazne i antidamping-carine protiv Kine, kao i protiv SAD ili EU.
„Nadam se da će EU i Kina ostvariti značajni napredak u svojim ekonomskim odnosima, tako što će recimo ubrzati pregovore o sveobuvatnom sporazumu o ulaganju“, kaže Ding Čun. „To bi bio doprinos u borbi protiv protekcionizma i bio bi dobar za obe strane, za čitav svet.“
Peking i Brisel su blizu sklapanja sporazuma, koji bi investitorima na obe strane trebalo da garantuje više pravne sigurnosti i bolji pristup tržištu. Prilikom poslednjeg sastanka na visokom nivou, krajem juna, postignut je dogovor da politika ubrza čitav proces.
Trgovinska komora EU smatra da je to dobar sporazum, koji izlazi u susret svim sektorima i koji omogućava transparentnije, pouzdanije okvire za kompanije, kaže predsednik komore Harborn: „Sada je na potezu Kina i vlada bi trebalo da pokaže da je spremna do kraja 2018. godine da stupi u odlučujuću pregovaračku fazu.“ To bi bio jasan signal da će Kina održati obećanje o otvaranju tržišta. Odugovlačenja bi, smatra Harborn, štetila i jednoj i drugoj strani.