Kineska valuta – svetska valuta

Kada Kina sa nekom drugom zemljom, recimo Brazilom, zaključi jedan trgovinski posao, plaća se u dolarima. Zašto je to tako? Zato što je dolar svetska valuta koja je opšte priznata za trgovinu ili novčane transakcije i zato što je kineska vlada zabranila da se do jula 2009. godine za potrebe međunarodne trgovini koristi Renminbi, odnosno Juan.

Bernard Eser, ekonomski stručnjak smatra da je svetska ekonomska kriza uticala na promenu stava Kine. „Kineski izvoz imao je velikih gubitaka zbog svetske ekonomske krize. Kada Kinezi prodaju proizvode sa malom maržom u svet, ne žele dodatno da se izlažu riziku nestabilnog kursa. Dakle, prva reakcija kineskih vlasti bila je: pomoći domaći izvoz time što će se kursni rizik preneti na konkurente iz drugih zemalja. Drugo, kineska Centralna banka je uvidela koji rizici su povezani sa ogromnom količinom rezervi dolara koje Kina poseduje“, kaže Eser.

Devizne rezerve Kine procenjuju se na oko tri biliona dolara. Od toga, dve trećine su dugovi vlade SAD ili njihovih firmi. Kada Amerikanci svojom finansijskom politikom nastoje da obezvrede kurs dolara, Kini ne preostaje ništa drugo, nego da posmatra kako se njen kapital topi. Kada bi dolaru okrenula leđa, to bi ovu valutu odvelo u propast, što bi takođe smanjilo kineske devizne rezerve.

Kako preuzeti primat od dolara?

Sa ciljem da se oslobodi zavisnost od dolara, Peking je sredinom 2009. godine pokrenuo jedan probni projekat. Korak po korak, Renminbi bi trebalo da se internacionalizuje i preuzme primat dolara. Poslovanje Renminbijem još uvek ne iznosi više od tri odsto ukupnog poslovanja, ali za sledećih pet godina Vlada u Pekingu nastojaće da polovinu kineske spoljne trgovine prebaci na domaću valutu. Da bi se izjednačio sa dolarom, Renminbi najpre mora da se etablira kao investiciona valuta.

Godišnje se, u proseku, očekuje rast od četiri do pet odsto vrednosti kineske valute. Mnoge Centralne banke svesne su njenog potencijala i ova valuta je za njih sve interesantnija. Kada će Renminbi od dolara da preuzme primat još uvek je teško prognozirati.

Jens Ruebert iz Nemačke banke u Pekingu, ipak ukazuje na jednu kinesku inicijativu. „Šangaj 2020. Prisutna je želja da Šangaj postane međunarodni finansijski centar. To pretpostavlja da Kina ima jednu veoma fleksibilnu valutu i to pretpostavlja da ovde imamo jedan prilično slobodan kamatni režim, kao i to da se tržišta kapitala dalje razvijaju“, kaže Ruebert.

Autori: Čang Danhong / Boris Rabrenović

Odgovorni urednik: Ivan Đerković