Kineski pritisak na članicu Evropske unije
16. septembar 2020.
„Ja sam Tajvanac!“ Ta kratka rečenica očigledno će ući u istoriju diplomatije. Predsednik češkog Senata Miloš Vistrčil izgovorio ju je početkom septembra tokom svog govora u parlamentu Tajvana – parafrazirajući čuvenu rečenicu Džona F. Kenedija u Berlinu tokom Hladnog rata. Vistrčil je na taj način želeo da iskaže solidarnost s demokratskom zemljom koja je već nekoliko decenija pod pritiskom totalitarnog suseda – Kine.
Ta je ujedno bio i ključni trenutak posete Tajvanu oko kojeg se u Češkoj već skoro godinu dana vodi ogorčena politička svađa i koji je istovremeno doveo do „zemljotresa“ u politici Evropske unije prema Kini. Peking je naime nekoliko meseci uoči Vistrčilovog puta u Tajpei ti kritikovao retko viđenom diplomatskom oštrinom.
-pročitajte još: EU-Kina: video samit bez vidljivog napretka
Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ki pretio je na kraju, i to upravo tokom posete Nemačkoj, da će Češka platiti „visoku cenu“ za posetu predsednika Senata Tajvanu. Te izjave podstakle su istovremeno šefa nemačke diplomatije Haika Masa da tokom susreta s kineskim kolegom neobično oštrim rečima kritikuje Kinu. Pre toga su i drugi svetski poznati političari stali u obranu Vistrčila.
Nova faza eskalacije
U svakom slučaju, odnos EU i Kine dospeo je u novu fazu eskalacije. Nikada ranije kinesko rukovodstvo nije na tako kontinuiran, energičan i otvoren način vršilo pritisak na neku članicu EU. „Kina koristi Češku kako bi testirala EU“, ocenjuje za DW politikolog Jakub Janda, šef praškog „Bezbednosnog centra evropskih vrijednosti“ (BCEH). „Kina na Češkoj isprobava koliko daleko može da ide kad se radi o neprijateljskom mešanju, uceni i zastrašivanju – da bi vidjela kako će na to da reaguju druge članice Evropske unije.“
Nije slučajnost što je Kina izabrala upravo Češku. Bivši predsednik te zemlje Vaclav Havel, koji je preminuo 2011, ne samo da je bio dobar prijatelj dalaj lame, već je u Pragu primio i predsednika Tajvana, kao i druge viskorangirane političare te republike. Havel je osim toga zahtevao da Tajvan dobije punopravno članstvo u Ujedinjenim nacijama.
-pročitajte još: Berlin ne želi da nervira Kinu zbog Tajvana
Tokom mandata Havelovog naslednika Vaclava Klausa, radikalno se promenila spoljna politika Češke, koja se do tada bazirala na poštovanju određenih vrednosti. Klaus je 2004. kao prvi češki predsednik posetio Kinu. Ali, tek su Klausov naslednik Miloš Zeman (predsednik od 2013.) i vlada socijaldemokratskog premijera Bohuslava Sobotke (2014-2017) pokornim gestovima doslovno privukli Kinu u svoju zemlju. Zbog njihove prokineske politike, Jakub Janda predsednika Zemana i češke socijaldemokrate sarkastično naziva „kineski ambasadori u Pragu“.
Kinesko rukovodstvo je Češkoj 2016. obećalo investicije od devet milijardi evra do 2020. Ta zemlja je trebalo da postane „vrata za ulazak kineskih preduzeća u Evropsku uniju“. Ali sve je ostalo na obećanjima. Osnovni kapital kineskih firmi u Češkoj trenutno iznosi samo oko 220 miliona evra, a trend ide čak i ka smanjenju kapitala. S druge strane, Tajvan je u Češku investirao oko 300 miliona evra. Za to je Češka od Kine zauzvrat dobila veliki broj pretnji, bilo je pokušaja uticanja na političke odluke i špijunskih afera.
Tako je 2019, i to nakon upozorenja jedne češke tajne službe i Ureda za kibernetičku i informacionu bezbednost, zabranjeno korišćenje hardvera i softvera kineskih firmi Huawei i ZTE u državnoj upravi. Pre otprilike pola godine saznalo se i da Kina finansira tajne aktivnosti oko lobiranja na renomiranom praškom Karlovom univerzitetu, odnosno da pokušava da spreči istraživanja koja se na kritički način bave Kinom.
Deo čeških političar više ne želi da toleriše takve pokušaje mešanja Kine. Gradonačelnik Praga Zdenjek Hrib je tako recimo prošle godine raskinuo partnerstvo s gradom Pekingom – nakon kineskih pretnji zbog njegovih stavova i sklonosti prema Tajvanu i Tibetu. Nakon toga je sklopio ugovor o partnerstvu Praga s tajvanskim glavnim gradom Tajpejem.
„Izdaja čeških interesa?“
Novo dno u bilateralnim češko-kineskim odnosima dosegnuto je nakon tajvanskog putovanja predsednika češkog Senata. Trebalo je inače da Tajvan poseti bivši predsednik Senata Jaroslav Kubera, ali on je u januaru iznenada preminuo od posledica srčanog udara. Ubrzo nakon toga, njegova udovica je među njegovim dokumentima pronašla i preteće pismo kineskog ambasadora u Pragu, koje je bilo prosleđeno iz kabineta češkog predsednika. Kuberina supruga smatra da je taj pritisak na njenog muža odgovaran za njegovu iznenadnu smrt.
Kuberin naslednik Vistrčil vrlo brzo je najavio da neće odustati od posete Tajvanu koju je planirao njegov prethodnik, odnosno da će na to ostrvo da otputuje s povećom provrednom delegacijom. To je i učinio početkom septembra. U češkoj javnosti velike je kontroverze izazvala je činjenica da su i predsednik Miloš Zeman, ali i desno nacionalno-liberalni premijer Andrej Babiš u više navrata pokušavali da Vistrčila odvrate od tog putovanja, i da su ga indirektno optužili za izdaju čeških nacionalnih interesa.
Martin El, jedan od najpoznatijih spoljnopolitičkih komentatora u Češkoj, smatra da je možda došao trenutak zaokreta u češkoj i EU-politici prema Kini: „Nakon dugo vremena Češka Republika šalje diplomatski signal koji se registruje u čitavom svetu i koji nastavlja tradiciju predsednika Vaclava Havela“, napisao je El u listu „Hospodarske novini“ povodom odlaska predsednika Senata na Tajvan. El je doda o sledeće: „Ova poseta bi mogla da bude primer i za druge demokratije.“