Kinezi i Nemci zajedno u svemir

Start je bio za udžbenike. Tačno u 5:58 po lokalnom vremenu sa kosmodroma u pustinji Gobi lansirana je noseća raketa. Ona je ponela Šenzou 8 – svemirsku letelicu bez posade. Dvanaest minuta kasnije u kontrolnom centru se zaključuje: sve je u najboljem redu!

Među onima koji su aplaudirali bila je i grupa Nemaca. Zapravo, Kina je prvi put u ovoj oblasti sarađivala sa stranim naučnicima i to sa bonskim Centrom za svemirske letove. Nemci su u kineski brod postavili eksperimentalnu kapsulu Simboks koja će 17 dana kružiti oko Zemlje. Simboks sadrži komore veličine paklice cigarete u kojima se odvija 17 medicinskih i bioloških eksperimenata – treba videti kako supstance reaguju na bestežinsko stanje.

„U pitanju su eksperimenti koji se bave imunim sistemom, istražuju ćelije raka… Pratimo i kako reaguju minijaturni eko-sistemi sa algama recimo. Takođe, izvodimo kristalizaciju proteina u bestežinskom stanju.“

Svemirska stanica do 2020.

Ipak, glavni zadatak ovog leta sasvim je drugačiji – Šenzou (u prevodu „Magični brod“) treba za dva dana da se priključi modulu Tiangong 1, koji već mesecima kruži oko planete. Ovakvi manevri su već decenijama rutina za Amerikance i Ruse, ali su za Kinu neispitani teren, kaže tamošnji stručnjak Ki Faren:

„Tehnologija pristajanja letelice na modul je komplikovana i nosi mnogo rizika. Treba uspeti da obe letelice dođu u potpuno isti nivo, da se spoje, a da se kasnije razdvoje.“

To je preduslov za gradnju svemirske stanice – na tom polju su u Pekingu veoma ambiciozni, planiraju da kompletna stanica bude gotova do 2020. godine.

Nemačka se nada da će do tada još tešnje sarađivati sa Kinom u osvajanju svemira. Nemci trenutno učestvuju u radu Međunarodne svemirske stanice, ali kada međunarodna stanica bude zatvorena, Kina će biti jedina zemlja sa stalnom teritorijom u svemiru.

Autori: Rut Kirhner / Nemanja Rujević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković