Kisindžera neće u Bonu?

U maju prošle godine, nekoliko dana pred 90. rođendan Henrija Kisindžera, Nemačka vlada odlučila je da njemu u čast osnuje i po njemu nazove katedru za „Međunarodne odnose i međunarodno pravo“ na univerzitetu „Fridrih Vilhelm“ u Bonu. U obrazloženju odluke piše: „Kisindžer je političar koji je stekao velike zasluge u mirovnoj politici, razoružanju, bezbednosti i deeskalaciji u svetu“. Katedru finansiraju Ministarstvo odbrane Nemačke i Ministarstvo spoljnih poslova SAD i trebalo bi da počne sa radom na jesen ove godine.

Međutim, čim se saznalo za tu odluku, krenuo je i talas kritika koji ne prestaje. Kritičari optužuju Henrija Kisindžera, Amerikanca nemačkog porekla i dobitnika Nobelove nagrade za mir - za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti prilikom produžavanja i intenziviranja rata u Vijetnamu i kršenje međunarodnog prava ulogom u vojnom puču u Čileu 1973. godine. Kisindžer je bio nacionalni savetnik za bezbednost SAD od 1969. do 1973, a potom, od 1973. do 1977, ministar spoljnih poslova SAD.

Naučnici: Kisindžer je ratni zločinac

Osnivanju katedre najpre se usprotivila „Inicijativa civilni univerzitet Bon“ i studentski parlament univerziteta u Bonu. Više od sto istaknutih naučnika protestovalo je u otvorenom pismu protiv katedre. Među njima su ugledne ličnosti kao što su naučnici Volfgang Merkel, Elmar Altfater i socijaldemokratski političar i bivši ministar kulture Donje Saksonije Rolf Vernštet.

Čak 50 potpisnika članovi su naučnog saveta antiglobalističkog pokreta „Atak“ (Attac). Potpisnici kritikuju to što je katedra dobila ime po Henriju Kisindžeru, ali i način njenog finansiranja. Jedan od prvih potpisnika tog pisma je nemačko-francuski publicista i politikolog Alfred Groser. „To da katedra nosi Kisindžerovo ime je čudno. Ipak, još čudnije je da je finansira Ministarstvo odbrane“, kaže Groser, i dodaje: „Za mene je Kisindžer ratni zločinac“.

Bivši američki državni sekretar je 1973, zajedno sa predstavnikom komunističkog Severnog Vijetnama Le Duk Toom dobio Nobelovu nagradu za mir za mirovni sporazum u Vijetnamu.

„Mislim da je to bio nezasluženo. Otkako su javnosti dostupni dokumenati CIA i Ministarstva spoljnih poslova SAD, naknadno je postalo jasno kakve strašno stvari su se događale pod Kisindžerom“, kaže Alfred Groser. Potpisnici otvorenog pisma između ostalog kritikuju bombardovanje Kambodže i Laosa tokom Vijetnamskog rata, za vreme Henrija Kisindžera.

Finansiranje od strane Ministarstva odbrane

Ovo je prvi put u istoriji Savezne Republike Nemačke da katedru na nekom univerzitetu skoro u potpunosti finansira Ministarstvo odbrane. Do sada je to Ministarstvo samo podržavalo istraživačke projekte i dva Bundesver-univerziteta – u Minhenu i Hamburgu.

„Po našem mišljenju, istraživanja i nastava moraju da budu nezavisni“, kaže Luk Mengelkamp iz „Inicijative civilni univerzitet Bon“, koja je protiv katedre „Kisindžer“ pokrenula onlajn-peticiju i koju je do sada potpisalo oko 1.000 ljudi. Mengelkamp i drugi studenti plaše se uticaja Ministarstva odbrane na katedru. Prošle godine su neki nemački univerziteti bili na meti kritike, jer su, sudeći po medijima, za istraživačke projekte dobijali bespovratna sredstva iz američkog Ministarstva odbrane.

„Jedino na šta osnivač katedre može da utiče jeste njeno ime“, izjavio je portparol Univerziteta u Bonu Andreas Arhut. On kaže da je kritika besmislena: „Ministarstvo odbrane samo je donator i nema uticaja na doktrinu niti izbor profesora i naučnih saradnika.“

Kisindžer je kršio ljudskih prava

O kontroverznoj politici Kisindžera mnogo toga je napisano. Nemački politikolog Bernd Grajner u svojoj knjizi „Rat bez frontova: SAD u Vijetnamu“, opisuje ulogu Kisindžera u produžavanju rata u Vijetnamu. Kritički se izrazio i Vilijam Šukros u delu „Rat u senci. Kisindžer, Nikson i uništenje Kambodže“.

Kristofer Hičens u knjizi „Dokumenti Kisindžer“ optužuje bivšeg američkog državnog sekretara za razne zločine u Vijetnamu, Laosu, Kipru, Istočnom Timoru, Pakistanu i Čileu. Taj novinar smatra da je zbog odobravanja kršenja ljudskih prava tokom diktature Pinočea u Čileu, Kisindžer trebalo da se nađe na sudu.

Kisindžer pomogao Pinočeu da dođe na vlast

„Osnivanjem katedre 'Henri Kisindžer', ignorišu se naučna saznanja i naučnici se time moraju osećati pogođenim“, sažima problematiku penzionisani profesor sociologije Klaus Meškat. On je inicijator otvorenog pismo protiv katedre 'Kisindžer' i predavao je u Čileu 1973. kada je vojska pod generalom Augustom Pinočeom, uz pomoć SAD, srušila socijalističku vladu i Salvadora Aljendea. Meškat je tada bio uhapšen, ali je za razliku od mnogih drugih, imao sreće i kao Nemac mogao da napusti zemlju.

„Posebno sam pogođen time što će jednom od najodgovornih ljudi za američku intervenciju protiv čileanske demokratije, u Nemačkoj biti ukazana čast da katedra po njemu dobije ime“, kaže Meškat. „Niko ne osporava to da je Kisindžer imao i zasluge“, kaže on, „ali ne mogu da razumem da je to prevagnulo“.

SAD su podržale puč u Čileu, jer su socijalističku politiku predsednika Salvadora Aljendea videle kao pretnju tokom „Hladnog rata“. Amerika je svoje mešanje u Čile opravdala odbranom od komunizma u Južnoj Americi. Henri Kisindžer je Augustu Pinočeu jednom rekao: „Učinili ste veliku uslugu Zapadu“.

Katedra počinje sa radom ove jeseni

Neki mu se dive kao dalekovidom strategu, drugi ga napadaju kao hladnog pragmatičara. Kisindžer polarizuje – to zna i uprava Univerziteta u Bonu. Bez obzira na kritiku, savezna vlada Nemačke i uprava univerziteta u Bonu ne odustaju od odluke. Katedru će tokom pet godina finansirati Ministarstvo odbrane Nemačke sa ukupno milion evra, dok je za isti period Ministarstvo spoljnih poslova SAD izdvojilo 250.000 evra. Postupak izbora nastavnog kadra je toku i uskoro će biti objavljeno koje će lice stajati iza imena Henri Kisindžer u Bonu, od narednog zimskog semestra.

Autorke: Anika Cajtler / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković