Kjubrik u Berlinu

Kada je bivši američki predsednik, Ronald Regan, upitao, stupajući na dužnost, gde se nalazi ta ”dvorana za planiranje i vođenje ratova”, neko mu je odgovorio da takva prostorija postoji samo u filmu ”Doktor Strendžlav”, Stenlija Kjubrika. To je ne samo anegdota o bivšem američkom predsedniku, nego i o angažovanosti američkog filmskog reditelja, koji je u svom filmu ironično izneo apokaliptične vizije mogućeg nuklearnog rata. Model sobe za vođenje rata iz pomenutog filma je predstavljen na izložbi u Berlinu.

Prikazano je više stotina fotografija, rekvizita, kostima, filmskih scenarija, pisama, produkcionih dokumenata, koji upečatljivo rasvetljavaju postupke nastajanja Kjubrikovih filmova.

Stenli Kjubrik je rođeni Njujorčanin koji se, posle jasno pokazane obdarenosti i poprovokativnosti u ranijim filmovima, kao ”Spartakus”, ”Staze slave”, ”Poljubac ubice”, ”Ubijanje”, ”Lolita”, nastanio u Londonu, šezdesetih godina. Podsetimo da je Kjubrikova filmska adaptacija Nabokovljeve ”Lolite” bila toliko provokativna da je izazvala najoštrije protsete, zbog, navodno, nekritičkog predstavljanja seksualne izopačenosti. I pomenuti ”Doktor Strendžlav” je izazvao teže sporove, iako je film bio na repertoaru u Americi sedamnaest sedmica bez prekida.

Delujući iz Londona Kjubrika kao da je još više zaoštrio stav javnosti prema njegovim filmovima. Film ”Pakelna pomorandža” je užasnula kritičare zbog, navodno, esetetizovanja nasilja i seksualne pervertiranosti. Sporne u filmu su bile scene orgijanja uz muziku Betovena, ili ubijanja uz šlager ”Singing in the Rain”. Kjubrikova ključna metoda je, međutim, kontrastiranje ekstremna, u cilju izazivanja osećanja apsurdnosti po sebi razumljivih ali nepromišljanih pojava u društvu. Nezaboravne su scene kretanja u baletskim pokretima vojnika u filmu o ratu u Vijetnamu, ”Full Meta Jacket”. I baš je taj sporni film ”Paklena pomorandža” bio i kultni film generacije s’ početka sedamdesetih godina.

Gotrovo da nema filmskog žanra u kome Kjubrik nije okušao, iz čega su rezultovala remek-dela. U filmu ”Isijavanje” (Shining) Kjubrik kao da je stavio tačku na fazu horor-film, povezavši osnovne karakteristike žamra sa jalovošću pisca iz čega, apsurdno, rezultira sklonost ka nasilju. Konačno: kulminacija Kjubrikovog rada je za mnoge” Odiseja u svermiru”, film koji je i danas daleko u budućnosti. Kjubrik je u tom filmu upseo da jednostavnim slikama prodre iza granica racionalnog mišljenja, logično razvijajući naučni diskurz, dakle, krećući se uvek u okvirima mogućeg u tehnologiji tehnologiji. Odiseja je grandiozni filmski esej o čovekovoj budućnosti i prošlosti.

Rad na svim Kjubrikovim ostvarenjima osvetljava izložba u Berlinu. Na površini od 1000 kvadratnih metara je predstavljen materijal i dokumentacija rada koji u istoriji kinematografije danas predstavlja jednu od najvažnijih tačaka. Izlobža će biti otvorena do 11. aprila.