"Klasik savremenosti"

(Jedan od najistaknutijih nemackih posleratnih liricara, Hajnc Pijontek, je preminuo. Pijontek važi za sivu eminenciju savremene nemacke poezije. Dobitnik je i najuglednije nagrade za književnost, Bihnerove.)

Nemacki liricar, dobitnik najuglednije nagrade za književnost, Bihnerove, Hajnc Pijontek, je umro u sedamdeset sedmoj godini. Pisac, koji se ogledao u svim književnim žanrovima, je znacajno obeležio posleratnu nemacku književnu scenu živoe je poslednjih godina u starackom domu nedaleko od Pasaua u Bavarskoj. "Klasik savermenosti", govorilo se za Pijonteka. A pisao je pesme, romane, pripovetke, eseje, radio-drame, a i prevodio je sa stranih jezika. Pesme su mu prevodenje na dvadeset cetiri jezika, a zastupljene su i u mnogim školskim udžbenicima i antlogijama u zemlji i inostranstvo. A pisao je o osnovnim ljudskim iskustvima i doživljajima, o ljubavi, usmanjenosti, o nadi. Kriticari su govorili da su mu pesme oblikovane lakonskim jezikom, ali i oporim. Nije ga bilo lako svrstati ni u koju književnu orijentaciju, i literarno se kretao izvan svij pomodnih trendova. Postao je poznat po svojim knjigama poezije, "Plicak" i "Dimna zavesa", objavljenim 1952. i 53. Prvu proznu knjigu je objavio 1955; bila je to knjiga"Pred ocima". Godine 1967. je Pijontek objavio knjigu "Srednje godine", koja mu je donela i prvu nagradu, grada Minhena. Usledila je i knjiga "Pesnikov život", 1976, kada je pisac dobio Bihnerovu nagradu. Posebno je zapažena autobiografija "Vreme moga života", objavljena 1984, a potom i knjiga memoara "Godine preživljavanja". Pijontek je roden u Krojcburgu u Gornjoj Šleziji, 1943. Godine 1945. je bio u americkom zarobljeništvu. Od 1948 je živeo i radio kao književnik, bez stalnog radnog mesta.