1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Klasična muzika u površna vremena

6. septembar 2013.

Tokom narednih mesec Bon će ponovo biti domaćin Betovenfesta, manifestacije posvećene jednom od najpoznatijih kompozitora svih vremena. Glavni medijski partner je Dojče vele.

https://p.dw.com/p/19crr
Foto: Julia Baier

„Ništa nije doslednije od nedoslednosti“ rekao je nemački filozof Imanuel Kant. A nemački kantautor Volf Birman kaže: „Samo onaj ko se menja ostaje veran sebi“.

Ti citati prilično dobro opisuju Betovenfest 2013, čiji zvanični moto glasi „Metamorfoze“. Festival mora biti otvoren za novo i istovremeno ostati u dodiru sa tradicijom, kažu organizatori. Odnos između starog i novog obeležava i istoriju muzike, ali i istoriju ovog festivala.

Ludvig van Betoven rođen je 1770. u Bonu i u tom gradu se u njegovu čast od 1845. održava muzički festival čiji je prvi organizator bio Franc List
Ludvig van Betoven rođen je 1770. u Bonu i u tom gradu se u njegovu čast od 1845. održava muzički festival čiji je prvi organizator bio Franc ListFoto: picture-alliance/dpa

Za ovogodišnji Betovenfest pripremljeno je 67 različitih događaja, a organizovani su i nastupi muzičara na 29 lokacija u Bonu i okolini. Na ovoj manifestaciji se posebno cene umetnici koji neguju neobičan stil – poput violinistkinje Patricije Kopačinskaje koja je ove godine specijalni gost festivala. Rođena je u Moldaviji i smatra da su promene ključna stvar u muzici:

„Stalno se menjamo. To posebno važi za umetnike. Uvek imam osećaj da svaku kompoziciju koju sviram, istovremeno i aktuelizujem. Svaki dan je novi dan, drugačije je svetlo, raspoloženje, temperatura, ljudi u publici, čak i sala. Uvek i iznova sviram ta dela, i uvek iznova razmišljam o tome šta ta ona znače u datom trenutku.“

Bitka klavira

Kopačinskaja će na Betovenfestu svirati, između ostalog, i tradicionalnu muziku svoje domovine. Na programu festivala je i nastup muzičara koji su istovremeno i komičari, kao i „bitka klavira“ u kojoj će se takmičiti dvojica pijanista, a publika će zatim odlučiti ko je bolji.

Ove godine obeležava se i 200 godina od rođenja Riharda Vagnera, pa će posetioci moći da uživaju i u njegovim delima, i to obrađenim u samba, džez ili hip-hop stilu.

Naravno, na Betovenovom festivalu, najviše pažnje se poklanja muzici samog Betovena. Čuveni gudački kvartet „Borodin“ iz Rusije sviraće njegova dela, a Nemačka kamerna filharmonija iz Bremena, izvešće Betovenovu operu „Fidelio“.

Promene na čelu festivala

Upravnica festivala Ilona Šmil kaže da je njen cilj da pridobije novu publiku za Betovena, ali i za klasičnu muziku uopšte: „Naše vreme je postalo neverovatno površno. Na sve strane postoje mogućnosti da se sluša muzika. Ipak moram da kažem da je za mene sviranje uživo kao odlazak u neko svetilište. Jedino tada ima smisla da se čovek potpuno usredsredi, kao da učestvuje u ritualu.“

Ovo je poslednji put da je na čelu festivala Ilona Šmil (na fotografiji). Od sledeće godine zameniće je Nike Vagner
Ovo je poslednji put da je na čelu festivala Ilona Šmil (na fotografiji). Od sledeće godine zameniće je Nike VagnerFoto: picture-alliance/dpa

Ilona Šmil je već deset godina na čelu Betovenfesta. Međutim, od sledeće godine na tom će se mestu naći Nike Vagner, praunuka kompozitora Riharda Vagnera.

Finansijski gledano, Betovenfest stoji prilično dobro – grad Bon ga godišnje finansira sa 1,6 miliona evra i to će se nastaviti do 2017. Doduše, ukupni troškovi su 5,1 milion evra, a razlika se pokriva prodajom karata i sponzorstvima.

Autori: Rik Fulker / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković