Klima zadaje glavobolju i nobelovcima

Taj cilj bi se, prema njenom mišljenju, mogao ostvariti svetskom trgovinom CO2 sertifikatima. Ispušta li neka zemlja više štetnih gasova u atmosferu, nego što to dopuštaju sertifikati kojima raspolaže. Takva zemlja bi morala kupiti dodatne dozvole od onih država koje ih zbog male emisije imaju na pretek. «Bio bi to najinteligentniji oblik razvojne pomoći. Kada bi se većina tog novca uložila u primenu novih tehnologija i mi bismo imali više vremena za smanjenje vlastite emisije», poručila je Merkel.

Učesnicici simpozijuma, ugledni svetski naučnici i stručnjaci poput predsednika Saveta UNza zaštitu klime, Pachaurija, podržali su taj prijedlog. No, oni ukazuju i na nužnost primene moralnih načela u trgovini sertifikatima. «Ne radi se samo o tome da budemo odgovorni, nego i pravedni», poručila je video-vezom iz Najrobija kenijska dobitnica Nobelove nagrade za mir, Maathai. To, međutim, ne sme biti izgovor zemljama u razvoju kako bi izbegavale odgovornost u sopstvenom doprinosu u zaštiti klime. Tu je i Merkel bila vrlo jasna: «Kad-tad ćemo svi morati da se okupimo oko zajedničkog cilja.»

I dok je kancelarka širila optimizam, nobelovci su ostali skeptični podsećajući kako samo Kina svake sedmice započne sa gradnjom pet novih termoelektrana. No, to nikako ne sme biti razlog za rezignaciju, zaključak je prvog dana zasedanja u Potsdamu na kojemu je svetska naučna elita izrazila spremnost na pomoć u savladavanju jednog od najvećih izazova današnjice, a uoči UN-ove konferencije o zaštiti klime, koja će se krajem godine održati na Baliju.