Klimatske promene jače pogađaju žene
27. februar 2020.
Ntoji Sande imala je samo 13 godina kada je bila prisiljena da se uda. „Morala sam da se udam, jer moji roditelji više nisu mogli da hrane porodicu. Nekada smo imali malo zemlje, ali poplave su nam stalno uništavale prinose“, kaže Sande.
Priča te devojčice iz Malavija jedna je od mnogih koje su zabeležene u studiji Međunarodne unije za očuvanje prirode i prirodnih izvora (IUCN). TO istraživanje na do sada najopsežniji način beleži polno specifične posledice klimatskih promena. „Ta studija pokazuje da šteta koju čovek načini prirodi može da pogoduje nasilju nad ženama“, kaže direktorka IUCN Gretel Aguilar. Zaključak istraživanja glasi: borbu protiv uništenja životne sredine i nasilja nad ženama treba ujediniti.
Dečiji brakovi kao strategija za preživljavanje
Slučajeva poput onih Ntoji Sande ima i u drugim delovima Afrike. U Južnom Sudanu i Etiopiji primetan je porast prisilnih udaja tokom suša. Devojčice se tada prisilno udaju, a porodica u zamenu dobije stoku. „Tokom kriza povezanih s vremenom dokazano raste broj prisilnih udaja. To je strategija preživljavanja u teškim vremenima: rešiti se dodatnih gladnih usta i još nešto zaraditi“, kaže za DW Julijane Šmuker iz humanitarne organizacije „Plan International“.
Nedostatak resursa povećava i opasnost od nasilja, pre svega prema ženama. Recimno, dug put do izvora vode povećava opasnost da žene postanu žrtve silovanja. A takvi teški poslovi, poput donošenja vode, po pravilu su rezervisani za žene. Naročito u regionima u kojima vladaju naoružane bande, žene tako postaju lak plen. Isto važi i za skupljanje drva za ogrev. Zato organizacije poput „World Vision“ u blizini sela grade bunare ili sade stabla za ogrev, objašnjava za DW Dirk Bate iz te organizacije.
Pored tih praktičnih mera, humanitarne organizacije pokušavaju da utiču i na promenu ustaljenih uloga u porodici. „Od koristi je kada verske vođe koriste svoj uticaj kako bi muškarce ubedili da nasilja nad ženama ne sme biti“, kaže Bate.
Riba u zamenu za seks
Novi fenomen beleži se i uz afričke obale. Zbog sve manjih ulova, riba je postala skupa, a ribari često od žena koje se staraju za to da hrana dođe na sto, u zamenu za ribu traže seks. Ta praksa je toliko česta da čak i ima svoje ime: sistem „Jaboja“. U području oko Viktorijinog jezera organizacije poput „World Vision“ pomažu ženama da same uzgajaju ribu kako bi izašle iz začaranog kruga nasilja.
Humanitarne organizacije uočavaju i fenomen po kojem u krajevima u kojima su žene odgovorne za poljoprivredu u slučaju slabijeg uroda zbog suše, žene ispaštaju i bivaju izložene kućnom nasilju. Stručnjaci tu izlaz vide u naporima da se ženama omogući više izvora prihoda, a ne samo od poljoprivrede.
Tradicionalna podela uloga u porodici razlog za smrt
Generalno gledano, žene naročito trpe zbog posledica klimatskih promena tamo gde je njihova uloga u društvu i porodici podređena. To ima za posledicu pojave poput ograničenja slobodnog kretanja u javnosti.
U Tajlandu je 2004. u cunamiju poginulo mnogo više žena koje su se nalazile u kućama. U Bangladešu, prema podacima mreže „Gotelind Alber“ iz mreže „Gender CC“, mnogo više žena strada u poplavama, jer retko ili gotovo nikada ne traže zaštitu u zajedničkim skloništima. Ženama u većinski muslimanskom Bangladešu jednostavno ne priliči da se nalaze u tesnoj prostoriji s nepoznatim muškarcima.
S druge strane, negativni uticaj klimatskih promena pogađa i muškarce, kao npr. u Australiji gde je stopa samoubistava među muškarcima mnogo viša nego kod žena. U slučaju gubitka posla, muškarci se mnogo češće odlučuju na samoubistvo, jer se traženje pomoći u kriznim situacijama ne uklapa u tradicionalnu ulogu muškaraca.
Ženama koje se širom sveta, pa i u industrijski razvijenim zemljama, zalažu za borbu protiv klimatskih promena, često se preti silovanjem kako bi se one ućutkale.
Sve su to razlozi zbog kojih je tema „Pol i klima“ postala neizostavni deo klimatskih konferencija. Jedan od ciljeva poslednje klimatske konferencije u Madridu bilo je ravnopravno uključivanje žena na sve nivoe klimatske politike.
Neravnopravnost žena u tom segmentu nije samo odlika nerazvijenih zemalja. Gotelind Alber spominje novi zakon o zaštiti klime u Nemačkoj koji predviđa veće oporezivanja emisija ugljen-dioksida. Taj zakon bi posebno pogodio siromašne slojeve u kojima su žene natprosečno zastupljene. Zakonodavac bi tim ženama trebalo da ponudi alternative ako se zaista želi da se postigne i klimatska i polna ravnopravnost.