"Klinci iz kraja" pomažu siromašnoj deci

Gerhard Milner je upravnik jednog dnevnog boravka u Kelnu. U njemu vlada siromaštvo.

«Često se desi da deca ne dobiju ručak. Sa jednim evrom u džepu kupuju u susednom kiosku čips ili neki slatkiš. Znači reč je o nedostatku novca, a ne toliko o neuhranjenosti.»

Milner upravlja i udruženjem po imenu «Klinci iz kraja» u kome socijalni radnici i vaspitači pomažu deci iz socijalno ugroženih porodica. Zahvaljujući udruženju, roditelji plaćaju za topli obrok samo polovinu od 30 evra mesečno. A neki ni toliko. Od toga koristi ima i Ajše Basturk, čiji sin Denis star 8 godina i 11-togodišnja ćerka Jasmin idu u dnevni boravak. Ajše već dugo ne radi, i živi od 600 evra socijalne pomoći i 500 evra koje suprug zaradi. Nedovoljno za život:

«Više puta sam plakala kod gospodina Milnera i on mi je pomogao. Deci ne mogu ništa da priuštim. Ni jedan obrok u Mekdonaldsu za tri i po evra.»

Ali Ajše se ne brine samo kako da prehrani decu, već i kako da ih odškoluje:

«Morala sam da dam 40 evra za knjige i još 40 za bojice. Za sina i ćerku otišlo je 100 evra.»

Situacija sa kojom nisu samo suočena deca stranaca, smatra Kristijan Bitervege, istraživač siromaštva:

«1,9 miliona dece živi od socijalne pomoći. 347 evra mesečno dobijaju odrasli. Deca do 15 godina 280 evra.»

On dodaje da je posebno teško omladini da se u potrošačkom društvu suoči sa siromaštvom:

«Deca osećaju pritisak, od toga da li mogu da priušte novi mobilni ili kompjuter zavisi njihov socijalni imidž.»

Ajše kaže: «Moja deca znaju šta znači siromaštvo. Njima je jasno da nemam posla i da nemamo dovoljno novca. To im pada teško, ali ona su jaka, izboriće se sa tim. Hoće.»