Ključna je modernizacija

U nemačkoj demokratiji podele nisu više između levice i desnice, već između zagovornika i protivnika modernizacije. To pokazuju rezultati istraživanja fondacije Bertelsman.

Začuđujuća ocena: osvrćući se na nemačke savezne izbore, Robert Verkamp govori o „novoj liniji sukoba demokratije između skeptičara i zagovornika modernizacije.“ Ta linija se ogleda u „podeljenosti“ biračkog tela. Verkamp je jedan od autora studije o izborima za Bundestag, koju je fondacija Bertelsman objavila pod nazivom „Popularni izbori".

Uz pomoć dva instituta za ispitivanje javnog mnjenja, istraživači su analizirali 621 reprezentativnu izbornu jedinicu. U danima nakon izbora ispitano je oko 10.000 Nemaca.

AfD i građanska sredina

Važno saznanje: u borbi za takozvanu građansku sredinu AfD je najveći konkurent bio strankama unije CDU/CSU. U tom biračkom krugu „Alternativa za Nemačku“ kao „jasno desničarsko populistička stranka“ uzela je 20 odsto glasova. To znači 14,6 procenata više nego na saveznim izborima 2013. godine. AfD je tu „natprosečno pobedio“, kaže Kristina Tilman, direktorka programa „Budućnost demokratije“ fondacije Bertelsman. Istovremeno CDU i CSU su među biračima centra zakazali, osvojivši petnaest odsto manje glasova.

Verkamp ne može sa sigurnošću da kaže da li će to dugoročno uticati na tabor Unije. On povlači paralelu sa SPD. Socijaldemokrate – to pokazuje i rezultat od 24. septembra – danas više nisu stranka koja ima „čvrsto glasačko jezgro“. SPD je podršku svoje glavne klijentele, radničke klase i nižeg srednjeg sloja, imao na saveznim izborima 1998. godine. Gerhard Šreder tada je sa crveno-zelenom koalicijom raskinuo sa zasićenim sistemom unije na čelu sa Helmutom Kolom. Taj milje SPD je kasnije izgubio. Sada je pitanje, kaže Verkamp, „da li će Unija s obzirom na gubitak klijentele krenuti istim putem kojim poslednjih petnaest do dvadeset godina ide SPD.“ Etablirane stranke moraju intenzivnije da se pozabave glasačkom klijentelom koju gube“.

Povezani sadržaji

Podele

Drugi iznenađujući rezultat: veća izlaznost na izborima za Bundestag „vidno doprinosi smanjenju podela u društvu". Te podele se ogledaju u tome da je izlaznost na izbore veća u privredno i socijalno jakim sredinama, nego u slabijima. Dok je 2013. razlika između te dve društvene grupe iznosila 29,5 procenata, sada je smanjena na 26,7 procenata.

Christina Tillmann

Kristina Tilman

To izjednačavanje je pozitivno ocenjeno, kaže Kristina Tilman i dodaje da je ono „važno za demokratiju“. Ali ona pritom upozorava da ne bi smelo da bude delova zemlje „u kojima etablirane partije obustavljaju svoje aktivnosti".

Zbijanju redova doprineo je i AfD, zato što je pred glasačku kutiju doveo one koji inače ne glasaju, kaže Tilman. Među njima je više od 65 odsto onih koji su skeptični prema modernizaciji. Sasvim drugo pitanje je da li AfD – za stručnjake fondacije Bertelsman „jasno desničarsko populistička stranka – politički program prave za te ljude.

Integraciona snaga demokratije

Prevazilaženje podela će biti „veoma važno pitanje narednih godina“, smatra Robert Verkamp. Demokratija je „oduvek imala jaku integracionu snagu". To je uvek iznova dokazivala, to mora i sada da dokaže.

Kada se studija privodila kraju, dodaje Verkamp, nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer, na Dan ujedinjena Nemačke, u Majncu, održao je odličan govor o situaciji u zemlji dvadeset i sedam godina nakon ujedinjenja. Tada je govorio o „novim nevidljivim zidovima“. Verkamp kaže da ga je taj govor veoma obradovao. Stručnjaci fondacije Bertelsman su međutim još jasniji i govore o „podelama“ i „konfliktnim linijama“, a one pokazuju koliko je za Nemačku važno političko delovanje narednih godina.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Povezani sadržaji