Klonirana ovca Doli za večeru?

Sada postoji nova metoda kojom se može dokazati da li meso potiče od klonirane životinje. Izveštaj koji je podnela Američka služba za životne namirnice ima dobrih 1.000 stranica. Naučnici su šest godina proučavali da li se namirnice koje potiču od kloniranih životinja razlikuju od namirnica nastalih od normalnih životinja. Došli su do zaključka da nema razloga za uzbunu. Tog mišljenja je i evropska služba za životne namirnice.

Nemački stručnjak za kloniranje Hajner Niman iz Zavoda za poljoprivredna istraživanja u Nojštatu kaže: "Ono što danas znamo, rukovodeći se podacima koje imamo, pokazuje da se klonirane životinje, a i njihovi potomci, ni po čemu ne razlikuju od životinja koje su nastale na klasičan način."

Kloniranjem se čuva kopija gena rasne životinje

Po procenama američkog ministarstva za poljoprivredu trenutno postoji oko 600 kloniranih životinja u SAD. Najveći broj čine goveda. Kada se jedan poljoprivrednik odluči da klonira jednu svoju životinju, on to najčešće radi da bi time sačuvao kopiju gena jedne rasne životinje, ne bi li kasnije nastala jedna ili više životinja sa istim genetskim karakteristikama. Da bi se to uradilo uzima se, na primer, par telesnih ćelija jednom biku. Zatim te gene naučnici ubacuju u jajnu ćeliju iz koje su prethodno izvukli jezgro. Potom se jajna ćelija usađuje u kravu i dobija se kopija koja je stoprocentno identična sa originalom. Šteta je takve životinje slati u klanicu, a i proces nastanka takvih životinja je suviše skup, izjavljuje Mark Volton iz američke firme za kloniranje ViaGEN: "Jedno klonirano govedo košta u proseku 13.500 dolara, bez obzira na pol. Radi se o sistemu za razmnožavanje, bolje reći o najrazvijenijem sistemu koji imamo. Mi možemo prvo da procenimo osobine kod životinje i da zatim kroz kloniranje ta svojstva iskopiramo."

Proizvodi od kloniranih životnja ne moraju se obeležavati

Znači, klonirane životinje neće u skorije vreme završiti u hladnjačama. Stvari drugačije stoje sa njihovim potomcima. Kod namirnica koje potiču od potomaka kloniranih životinja nije pronađena nikakva razlika u odnosu na normalne životinje. To ne znači da će potrošači prihvatiti proizvode koji potiču od kloniranih životinja. Američki Međunarodni zavod za informacije o hrani koji podržava Industrija životnih namirnica, obavio je 2007. godine jedno istraživanje. Prema tom istraživanju, samo 10% mušterija supermarketa kupovalo bi životne namirnice dobijene od kloniranih životinja. Dodatni problem nastaje time što se zakonom proizvođači ovakvih namirnica ne obavezuju da proizvode obeleže specijalnim etiketama, kako bi potrošači mogli da imaju uvid u to šta kupuju. Tu bi jedna baza podataka mogla da pomogne potrošačima da imaju pregled odakle meso potiče.

Moguće pratiti poreklo hamburgera preko DNK koda

Irski naučnik Patrik Koningem, profesor na univerzitetu u Dablinu, razvio je jedan takav sistem: "Mi smo ovaj sistem razvili zbog pojave bolesti ludih krava u Evropi, kako bismo mogli da pratimo odakle meso potiče. Ovaj metod smo predstavili javnosti i tržištu i on je trenutno široko rasprostranjen, jer uliva sigurnost potrošačima."

Svakoj životinji se za života uzima jedna ćelija. Razlikujemo ih po genetskom kodu. Ako zamislite genetski kod kao jedan dugačak tekst, u tom tekstu postoji 30 tačno određenih mesta koje naučnici posmatraju. Kod svake životinje se na tim mestima nalaze drugačija slova. Kod jedne životinje će na jednom mestu pisati A, kod druge T, a kod treće C. Iz kombinacije slova na tih 30 mesta nastaje jedan jedinstveni kod, karakterističan za svaku životinju ponaosob. "Podaci se čuvaju u računaru i od tog trenutka je, preko DNK-koda, moguće pratiti poreklo parčeta mesa ili hamburgera. Sistem funkcioniše; počeli smo da ga testiramo u Irskoj 1996. godine. Danas ga koriste tri najveća lanca za trgovinu na malo, što znači da je na primer goveđe meso 75% provereno", kaže Patrik Koningen.

Tu naravno leži i problem: tek kada taj sistem svi budu koristili, bićemo 100 odsto sigurni.