Književni saloni novog tipa

U Nemačkoj književni portali postaju sve popularniji. Reč je o internet-stranicama na kojima se sve vrti oko knjige. Prosečna starost posetilaca takvih stranica je oko 40 godina - tako se bar pretpostavlja - jer u anonimnom svetu pseudonima, umetničkih imena i skrivenih identiteta teško je doći do pravih podataka.

Penzioner Arno Zanders ne spada u tu grupu - on je tek nedavno naučio da rukuju računarom. Sin ga je, priča smejući se, namamio sa informacijom da „tamo može s drugima da razgovara o knjigama“, pa čak i sa „pravim“ autorima.

Ustanak protiv književne kritike

Sve je zapravo počelo s ljudima koji su se ljutili zbog književnih kritika na stranicama kulture raznoraznih novina i časopisa: sve što se tamo pisalo bilo im je preelitno, čisto prenemaganje, a nisu bili zadovoljni ni izborom knjiga za recenziju. Za razliku od štampanih medija, na internetu ima neograničeno mnogo mesta. Može, dakle, mnogo više toga da se i piše i objavi. A većina ljudi ionako sluša preporuke svojih prijatelja ili istomišljenika.

Sledeći korak bio je da su čitaoci sami postali kritičari. Njihovi zapisi se, naravno, ne mogu upoređivati sa profesionalnim kritikama, ali kratke, emocionalne komentare drugi korisnici mreže rado čitaju.

Osim toga, elektronske knjige (e-books) otvorile su ceo jedan novi svet. Veb-dizajnerka Karla Paul je odmah nakon studija dobila posao za „lovely-books“, platformu na kojoj se koriste najnovije tehničke mogućnosti za promociju knjige. Na njoj je korisnik povezan s drugima - autorima, blogerima, izdavačima i onlajn-knjižarom. Tamo mogu da se nađu delovi knjiga i slike. Onaj ko poseti tu stranicu može da prisustvuje čitanjima koja prati lično autor, da se uključi u diskusiju, dobije preporuke, objavi sopstvenu recenziju neke knjige ili dobije knjige na nagradnim igrama.

Oprostite, šta Vam ovo znači?

Najnovija atrakcija je „pitanje u knjizi“. Kada na elektronskoj knjizi dođete do nekog mesta koje ne razumete, možete praktično iz knjige da postavite pitanje autoru. Karla Paul vadi svoj „rider“ iz torbe i to demonstrira. Čuje se „pling“ i odgovor već stiže. Karla vrti glavom, još uvek je time fascinirana: „Ovaj osećaj da u knjizi komuniciraš direktno sa autorom - od toga se naježim.“

Sada već ima toliko mnogo književnih portala da svako ko ima neke posebne interese može da pronađe nešto za sebe. A da li ste pronašli baš ono što tražite? To možete videti odmah, čak i po načinu na koji je internet-stranica dizajnirana: jedna je hladna i stručna, druga pak šarena i razigrana.

Bivši programer Lars Šaft svoju strast prema čitanju krimića pretočio je u jedan portal i sada je gospodar malog carstva kuvara, dečijih knjiga, naučne fantastike i istorijskih naslova. Uska specijalizacija je trend koji trenutno dobro prolazi, kaže Šaft: „Mi privlačimo ljude koji sasvim ciljano traže. Pored toga, mi ne dajemo samo informacije, nego ih i dobijamo“. Korisnici koji dolaze na njegov portal tamo nisu samo da bi čitali, nego i da bi se „družili“.

Skrivena reklama

Izdavači sa pažnjom prate nove književne portale. Karsten Zomerfeld, portparol izdavačke kuće „Berlin Verlag“, zadovoljan je što je sada moguće direktno doći do čitalaca: „Ranije smo slali u široki svet saopštenja za javnost, a da pritom nismo znali s kim imamo posla“. Sada, međutim, izdavači znaju gde treba da informišu potencijalne čitaoce o nekoj novoj knjizi. „Ni jedna reklama nije tako efikasna kao kad se o knjigama priča“, kaže Zomerfeld.

Volfgang Tišer, osnivač platforme „Literatur-Café“ smatra, međutim, da su baš zbog toga takvi portali „izgubili nevinost“. Mnogi portali, upozorava on, predstavljaju neke akcije izdavač ili same autore ne ukazujući na to da su to zapravo plaćene reklame. Utešno je, ipak, da su takve akcije kratkog veka i za jednokratnu upotrebu. Ako je knjiga stvarno loša, onda se to brzo proširi među čitateljskom zajednicom.

Autorke: S. Korzukecic / D. Dragojević
Odgovorni urednik: I. Đerković