Ko će spasiti spasioce?

Štutgarter nahrihten o krizi evra piše: "Umesto da se drže zajedno i da se pitaju da li su na pravom putu, evropskim vladama je sada palo na pamet, da troše milijarde i milijarde na račun naše dece i unuka. Ako tako dalje nastave, samo je pitanje vremena kada će i najjače države biti prezadužene. Ko će tada spasiti spasioce?”

Kiler nahrihten prenosi: “U Evropi je mnogo signala koji ukazuju na novu krizu banaka, uzrokovanu visokim zaduživanjem država. Jer kriza se ušunjala u srž našeg privrednog sistema. Nesigurnost na tržištima je prosto postala prevelika, poverenje u idejna rešenja političara nestaje. Ko u takvoj situaciji postane nepoverljiv i hoće da se otarasi akcija i državnih obveznica, za to ima dobre razloge. Ipak, da li je kriza 2011. zaista izvan svake moći vlada? Ne. Barem nije onda kada te vlade zaista zajedno nastupe – s ciljem da svetska privreda ne sme da presuši.”

Velt onlajn o gubicima na berzama: “Pored gubitaka na berzama, ova nedelja donela je i gorka saznanja. Finansijski sistem je nestabilan, političari su bez rešenja, a investitori su neznalice. Retko je u prošlosti bila jedna takva nedelja u kojoj se blagostanje čovečanstva tako brzo istopilo. Svi investitori, čak i oni potpuno konzervativni, koji imaju samo štednu knjižicu i možda životno osiguranje postali su siromašniji. Pa makar i samo zbog raspršene nade u kamate više od stope inflacije. Ali nisu gorki samo finansijski gubici. Isto tako je bolno saznanje da svi akteri moraju na kraju da se suoče sa horor-sedmicom.

Stabilnost svetskog finansijskog sistema, od poslednje krize, nije se značajnije poboljšala. A neravnoteže u svetskoj privredi ostale su visoke, možda su čak i porasle.

Panika na tržištima

Izgledi za slabiji privredni rast uz istovremeni porast rizika, doveli su sada do panike na tržištima. Za to nije kriva samo politika. Akteri na tržištima su sami predugo zatvarali oči pred tim po koju cenu su nastale ponosne brojke za privredni rast. Računica da će rastući privredni razvoj automatski finansirati delimično i preterane državne dugove, od početka je bila naivna. Sada odjednom državne finansije moraju biti konsolidovane, i to naravno, ne sme da se odrazi na rast. To je iluzija, barem kratkoročno gledano.”

Stotinu izbeglica iz Libije umrlo je tokom jednonedeljnog putovanja brodom za Italiju. NATO im nije pomogao i sada Italija zahteva proširenje mandata NATO: Drama ne sme da se ponovi, piše Zidojče cajtung.

Berliner cajtung prenosi: “Ako Italija zahteva proširenje angažovanja NATO kako bi bile spasene ratne izbeglice iz Libije, to sigurno ima dobre strane i za Italiju. Berluskonijeva vlada pitanje izbeglica sistematski instrumentalizuje. Bez obzira na to, italijanska obalska straža spasava svake nedelje stotine izbeglica. Uostalom, trebalo bi da se podrazumeva da brodovi u blizinu pomognu oštećenim čamcima, a posebno ako je reč o brodovima ratnog saveza koji bi navodno trebalo da zaštiti civile.”

Priredila: Ivana Ivanović
Odg. urednik: Nemanja Rujević