Ko bi to tamo da prisluškuje?

Pre nedelju dana, ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer govorio je o konkretnim indicijama da je za kraj novembra planiran napad islamskih ekstremista u Nemačkoj. Rekao je da se radi o „novoj situaciji“ kada je reč o terorizmu, ali je dodao: „Postoji razlog za zabrinutost, ali nema razloga za histeriju“.

No, vremena terorističkih pretnji su uvek dobra za one koji se zalažu za što obuhvatnije nadgledanje građana i praćenje njihove telefonske i elektronske komunikacije. Velika koalicija (demohrišćani i socijaldemokrate) je svojevremeno donela zakon koji je obavezivao provajdere telefonskih usluga i interneta da na šest meseci skladište podatke o tome ko je s kim, kada i koliko dugo telefonirao, slao SMS-poruke ili elektronsku poštu. Ustavni sud je taj zakon proglasio neustavnim zbog preteranog zadiranja u privatnu sferu građana.

Vojska da deluje i na unutrašnjem planu?!

Međutim, stalna teroristička opasnost o kojoj se ovih dana govori u Nemačkoj povod je i za ovakve izjave: „Kada je reč o borbi protiv terorizma, morali bismo da imamo pristup i snimcima nešto starijih telefonskih razgovora“, rekao je šef poslaničkog kluba demohrišćana Folker Kauder.

Ali, skladištenje informacija nije jedina inicijativa političara koji bi rado da kontrolišu građane. Diskutuje se i o novoj strukturi tajnih službi, na primer, predlaže se da se vojna tajna služba ugradi i u službu za zaštitu ustavnog poretka te u Saveznu obaveštajnu službu. Oživeli su i zahtevi da se vojska ovlasti da deluje i na unutrašnjem planu, zbog čega bi, doduše, morao da se menja i nemački Osnovni zakon.

Autori: Matijas Belinger / Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković