Ko je antisemita u Nemačkoj?

Borba protiv antisemitizma je nadstranačkog karaktera, kaže Hans-Peter Ul iz poslaničkog kluba hrišćanskih unija. No, i pored toga što je ta tema izvan stranačke politike, taj poslanički klub je odbio da potpiše zajedničku rezoluciju sa Levičarskom strankom uz obrazloženje da je „neosporno da je prikriveni antisemitizam bio u temeljima bivšeg DDR-a“.

Nemačka Demokratska Republika, doduše, ne postoji od 1990. ali Ul, međutim, tvrdi da u redovima današnjih levičara ima „pojedinačnih antisemitskih tendencija“.

Poslanici ostalih stranaka su sa nerazumevanjem, delimično i sa ogočenjem, propratili Ulov govor. Na primedbe da ni zapadna Nemačka nekada nije bila baš nevinašce i da nije u redu isticati grehove samo jedne strane, Ul je istakao da su levičari „ubeđeni kritičari Izraela“.

Rezolucije ipak prihvaćene

Poslanica Levičarske stranke i zamenica predsednika parlamenta, Petra Pau, Ulov govor okarakterisala je kao „zaboravljanje istorije i kao nedostojan“. Ona je podsetila na primere zajedničkih protesta protiv antisemitizma, kao nedavno u Memingenu, i rekla da svi koji demonstriraju protiv neonacista imaju pravo da očekuju podršku Bundestaga, a ne, kako kaže, „egoistične signale“.

Liberalni političar Kristijan Arent optužio je Hans-Petera Ula da se ponaša nedostojno i podsetio da je samo prošle godine u Nemačkoj registrovano 1541. antisemitsko krivično delo.

Socijaldemokratska političarka Gabrijele Fograšer takođe je reagovala na ponašanje Hrišćansko-socijalne unije i Ulov govor. Ona je rekla da je izopštavanje levicara ružan gest. Fograšerova je rekla da politika ne može sama da reši problem antisemitizma, ali da može da da odgovarajuće impulse.

Ona je prenela da Bundestag zato od vlade traži da obrazuje stručno telo koje će u redovnim vremenskim razmacima da podnosi izveštaje o antisemitizmu u Nemačkoj. Ono bi, po rečima Gabrijele Fograšer, trebalo da daje i preporuke o razvoju programa protiv desnog ekstremizma i antisemitizma.

Na kraju su svi glasali za predložene rezolucije, među kojima ionako nema razlika. Socijaledmokratski poslanik Gert Vajskirhen nazvao je „poklonom“ to što i pored holokausta danas cveta život Jevreja u Nemačkoj.