Ko je najbolji nemački poslodavac?

Zaposleni u Dojče banci trenutno baš nemaju mnogo razloga za radost. Uprkos iskazanom dobitku u milijardskom iznosu, Dojče banka će ove godine otpustiti 6.400 zaposlenih, od čega blizu dve hiljade u Nemačkoj. Rast dohotka Dojče banke je za pohvalu, ali tako se sa svojim saradnicima ne može postupati, smatra nemački ministar privrede Volfgang Klement:

«Da negde postoji neophodnost gašenja radnih mesta, to ne može i neće niko da ospori, ali to što se radi u Dojče banci je po mom mišljenju greška i to teška greška. Jer čovek je faktor uspeha, što rukovodstvo firme često previdja», kaže Klement.

U aktuelnoj debati koja se vodi oko toga koliko je Nemačka u ovom trenutku pogodna kao privredna lokacija, kao i u debati o kapitalizmu, ministarstvo privrede želi da da nove akcente i da preduzećima jasno stavi na znanje da konkurentsku prednost mogu imati one firme koje su orijentisane ka zaštiti svojih radnika. Nedavno je u Nemačkoj pokrenuta inicijativa da se pronadje najbolji poslodavac, dakle onaj ko se prema saradnicima ponaša sa najviše respekta i najviše fer. Iz firmi koje su se prijavile za to takmičenje, po slučajnom uzorku odabrano je do 500 zaposlenih, koji su bili anketirani. Najbolje rezultate postigli su softver-koncerni SAP, Majkrosoft Dojčland i Lends End, kao i koncern farmaceutske industrije Beringer Ingelhajm Dojčland. Ministar Klement kaže da upravo pogled na te firme pokazuje da ona preduzeća koja se bolje i više staraju o svojim saradnicima se i privredno bolje razvijaju.

«Beringer Ingelheim je u poslednjih pet godina povećao broj zaposlenih za dve i po hiljade i planira da otvori još 400 radnih mesta, što nije zanemarujuće u današnje vreme. To znači da se uspeh preduzeća postiže opštim interesima», naglašava Klement.

Pored takmičenja za najboljeg poslodavca, koliko su nemački radnici zadovoljni svojim šefovima vidi se i iz studije koju je nedavno izradila «Inicijativa novi kvalitet rada» u kojoj su okupljeni političari na saveznom nivou i na nivou saveznih zemalja, razne fondacije, preduzeća i drugi zainteresovani. Pri izradi te studije načinjena je anketa medju sedam i po hiljada samostalnih preduzetnika i radnika zaposlenih u preduzećima, u kojoj se zahtevalo da opišu i ocene uslove u kojima rade, kao i da navedu svoje predloge za poboljšanje radnog učinka. Povodom rezultata te ankete ministar Klement kaže:

«Na jednoj strani se ističe radni moral: 72 odsto ispitanih kažu da su ponosni na svoj rad, 64 odsto kaže da radi sa zadovoljstvom, 66 odsto kaže da je važno da dalje razvijaju svoje sposobnosti, 65 odsto bi rado preuzelo odgovornije zadatke; ali onda dolaze i suprotnosti: 46 odsto zaposlenih je zadovoljno svojim radnim mestom, 15 odsto njih kažu da su uopšte zadovoljni što imaju bilo kakav posao, a četiri odsto ne vidi nikakve šanse za poboljšanje stanja. To znači da postoji ogroman potencijal ljudi, koji nisu zadovoljni svojim poslom», primećuje Klement.

A upravo o njima se radi, jer nezadovoljni kažu da imaju volje da sami ili zajedno sa drugima poprave stanje za koje smatraju da je loše. Ministar privrede Volfgang Klement kaže da ova studija pokazuje da nemačka preduzeća moraju više da učine na poboljšanju radnih uslova i ostvarivanju većeg zadovoljstva svojih zaposlenih. Zadovoljstvo u poslu se, medjutim, kod anketiranih radnika po prioritetima nalazi tek na trećem mestu. Za njih je najvažnije da imaju sigurne i dobre prihode, a na drugom mestu je sigurnost radnog mesta.