Ko je tajanstvena Betovenova Eliza?

Nije napisana godina kada su note poklonjene, ali je posle utvrđeno da je Betoven posvetu napisao početkom 1810. godine. Nikada međutim nije odgovoreno na pitanje ko je Eliza. Muzički stručnjak Klaus Martin Kopic veruje da je otkrio ko se krije iza ovog imena.

Od hardroka do džeza, preko kabarea do tona za mobilni telefon - ova melodija je najpopularniji primer popularizacije klasične muzike. Da je Betoven mogao da sakuplja tantijeme, samo bi mu Eliza obezbedila status milijardera. Ovu melodiju poznaju čak i oni koji nemaju ama baš nikakve veze sa klasičnom muzikom. Međutim, skoro niko ne zna, a i malo je onih koji se pitaju ko je bila čuvena Betovenova Eliza. Klaus Martin Kopic veruje da zna odgovor, mada je do njega došao nehotično:

„Već godinama radim na ediciji „Betoven u očima njegovih savremenika“. Skupljam dnevnike, pisma, priče, sećanja svih osoba koje su poznavale Betovena. U tom istraživanju bilo je nemoguće mimoići neke ženska imena. Jedna od njih je i Elizabet Rekel…“

Eliza je bila sestra prijatelja

Elizabet je rođena 1793. godine i bila je mlađa sestra Jozefa Rikela koji je pod Betovenovom dirigentskom palicom pevao u Fideliju. Bio je bliski saradnik čuvenog kompozitora, a njegova lepa sestra koju su intimno zvali Elize je bila veoma draga Betovenu. Vesela devojka bila je muzički obrazovana, svirala je klavir i bila pevačica. Kopic smatra da je Betoven „Za Elizu“ poklonio mladoj pevačici za rastanak kada je 1810. godine odlazila u Bamberg gde je dobila prvi angažman. I inače su ovo dvoje umetnika bili u vrlo bliskim odnosima, tako da Betoven melodiju nije posvetio gospođici Rekel nego Elizi.

„Interesantno je da je Eliza sama pričala o druženju sa Betovenom. Nije smatrala da bi to moglo da joj naškodi.“

Čemu tolika tajanstvenost?

Neverovatno da je identitet Elize toliko dugo ostao neotkriven. Nije jasno ni kako je Tereza Malfati postala njena rivalka.

Za taj nesporazum krivicu snose Ludvig Nol i Maks Unger. Prvi je otkrio note čuvene kompozicije 1865. godine ali nije znao ko je Eliza. Maks Unger je melodiju nazvao Za Terezu, koja je 1810. godine bila Betovenova verenica. Nije jasno ni kako je Tereza došla do nota posvećenih Elizi. Klaus Martin Kopic na ovo pitanje pruža sasvim lični odgovor:

„Sad ću malo da izmišljam: Naprimer: Tereza Malfati je došla kod Betovena kući, i na klaviru videla note na kojima je bilo napisano: Za Elizu. Tereza je Betovena pitala ko je Eliza i tražila da se izjasni jer je nju hteo da oženi. Onda je Tereza upitala Ko je Eliza. Zar nisi mene hteo da ženiš?“

autor: N. Boutsko, Ž. Bašić

odg. urednik: N. Jakovljević