Ko je zapravo Manuel Zelaja?

A onda je počeo da gubi podršku svoje Liberalne stranke. Poslanici Liberala su na dan puča, u nedelju 26. juna, glasali protiv njega i postavili Roberta Mičeletija za takozvanog de fakto predsednika.

Političari liberalne i konzervativne stranke prebacuju mu bliskost sa predsednikom Venecule Ugom Čavezom i kubanskim revolucionarom Fidelom Kastrom. O tome na početku mandata 2006. nije bilo govora.

Manuel Zelaja nije levičar

On potiče iz bogate familije zemljoposednika. Međutim u jednom trenutku je počeo da flertuje sa socijalističkim idejama, a sve se završilo ulaskom Hondurasa u progresivnu zajednicu država ALBA, inače Čavezovo i Kastrovo čedo.

Podrška Venecule - kao posledica toga - bila je dobra za Honduras. Ali, kada je Zelaja hteo da podigne minimalnu platu za 60 odsto, liberali su mu okrenuli leđa. Povećanje je sproveo dekretom. To mu je naravno donelo poene u narodu i Zelaja je postao „predsednik siromašnih“.

Region magičnog realizma?

Nasuprot tome, udruženja vlasnika firmi optuživala su ga za gubitak radnih mesta. Politikolog i član saveta Univerziteta Kostarika, Alberto Kortez ovako objašnjava preokret:

„Na vlast je došao kao predstavnik jedne od dve velike partije koje već 28 godina dele vlast. A onda se desilo ono što se istoriji Centralne Amerike, ovom regionu magičnog realizma, već događalo – politički je skrenuo u levo, a da nije postao političar levice. Ali on danas zastupa i naprednu poziciju jer je prepoznao negativne posledice neoliberalizma i transnacionalnih koncerna.“

Puč se desio iznenada. Međutim, u lancu centralnoameričkih demokratija, Honduras je, može se reći, najslabija karika. Jer, nasuprot Gvatamali i El Salvadoru, moć vojske u toj zemlji nije bila ograničena posle građanskog rata u regionu. Vojska Hondurasa spada u najjače u Centralnoj Americi, važi za naročito arogantnu i agresivnu. Obuku su obavile SAD.

Osim toga, suočavanja sa prošlošću nije bilo

Mnogi sadašnji oficiri učestvovali su kao mladi vojnici u zločinima počinjenim za vreme vojne diktature 70-ih i 80-ih godina. Kuaksabel Kardenas je bila borac za ljudska prava u Hondurasu, sada živi u Kostariki:

„Ne treba zaboraviti da u našem pamćenju, u našim životima, oružje istovremeno znači i zatvor i mučenje. Mi znamo da opet postoji lista sa vodećim ljudima socijalnih pokreta i da se planira njihovo hapšenje.“

autor: T. Leding / D. Roščić

odg. urednik: N. Jakovljević