Ko plaća cenu zagađenih jaja?

Skandalom oko dioksina u stočnoj hrani bavi se list Rajniše post koji piše:

„U skandalu oko jaja zagađenih dioksinom postoje dva gubitnika – potrošači i seljaci. Potrošači su prepušteni sami sebi. Zvanično je saopšteno da jedno jaje sa primesama dioksina ne šteti direktno zdravlju. Udruženja potrošača, međutim, savetuju da za sada ne bi trebalo jesti jaja i piletinu. Za poljoprivrednike zabrana prodaje predstavlja pravu dramu. Na velikim farmama gubici vrlo brzo dostižu sumu od deset hiljada evra nedeljno. Seljaci nisu krivi za skandal i moraju dobiti obeštećenje. Zbog skandala sa životnim namirnicama tokom proteklih godina kontrola je pooštrena. Ali ono što i dalje nedostaje u delovima prehrambene industrije jeste etička svest o namirnicama, naročito prilikom uzgoja životinja i prerade mesa. Životinje nisu rupe za otpad u koje se ubacuje sve i svašta i onda iz toga nastaje ukusno pečenje. Ovaj slučaj sa dioksinom je predmet za državno tužilaštvo“, piše list „Rajniše post“.

Temom se bavi i list Noje prese koji piše:

„Posle ovog neizbežno kad-tad stiže sledeći skandal u vezi sa zagađenom hranom. S jedne strane postoji značajna kriminalna energija kod pojedinih proizvođača i trgovaca u prehrambenoj industriji i tu mora biti jasno – takvima je mesto na sudu. S druge strane su potrošači koji bi da kupe što jevtinije i to u zemlji u kojoj se izdaje najviše kuvara i na televiziji emituje najviše emisija o kuvanju. Ko želi da kupuje jevtino mora biti svestan da je to i proizvedeno i nabavljeno jevtino, jer tako funkcioniše prehrambena industrija. Ko neće da rizikuje morao bi da izdvoji više novca i kupuje tamo gde je skuplje i gde je kvalitet moguće proveriti. To i ne mora biti toliko skuplje ako se kupuju sezonski proizvodi i proizvodi iz regiona. I u svakom slučaju je zdravije“, piše list „Noje prese“.

List Fajnenšel tajms Dojčland komentariše odluku američkog predsednika Baraka Obame da ponovo odobri eksploataciju nafte na velikim dubinama u moru:

„Bilo je samo pitanje da li će proteći više ili manje vremena pre nego što predsednik Barak Obama dozvoli bušenja u Meksičkom zalivu posle isteka moratorijuma u oktobru, inače uvedenog nakon eksplozije u aprilu prošle godine na platformi Britiš petroleuma. S jedne strane, u SAD se strahuje od vezanosti za uvoz nafte isključivo iz država sa područja Bliskog istoka. S druge strane, cena nafte raste i Vašington očigledno ne želi da izvori nafte pred sopstvenim pragom ostaju neiskorišćeni. Povrh svega, promenio se odnos snaga u Kongresu. Obama nastoji da postigne politički kompromis sa republikancima i to ga je verovatno navelo da u većoj meri vodi računa o interesima industrije nafte. Vlada bi sada morala jasno da stavi do znanja da neće dopusiti bilo kakvo kršenje strogih propisa o bezbednosti koji su usvojeni posle katastrofe u aprilu. Poverenje tu nije dovoljno“, piše „Fajnenšel tajms Dojčland“.

Veliki grčki zid

Povodom namere Grčke da podigne ogradu duž granice sa Turskom kako bi sprečila ilegalno useljavanje list Berliner cajtung piše:

„Nemačka javnost zauzela je udobnu poziciju kada je reč o problemu azilanata. Ko uprkos svim preprekama ipak stigne do Nemačke relativno je dobro prihvaćen. Ali kako je onima koji budu zaustavljeni daleko od naše granice o tome ne želimo ništa da znamo. Možda bi veliki grčki zid narušio naše samozadovoljstvo. Dugu, visoku žičanu ogradu usred antičke Trakije ne bismo ni mi jednostavno mogli da previdimo. Tvrđava Evropa? Ona postoji već odavno“, piše „Berliner cajtung“.

Kina spasava evro-zonu

List Merkiše odercajtung piše o kineskoj politici prema Evropi:

„Kao što su to već učinili predsednik Hu Đintao prošle godine u Portugaliji i premijer Ven Đibao u Atini, sada se i potpredsednik vlade Li Kećijang prilikom posete Španiji pokazuje kao spasilac i velikodušno nudi pomoć. Naravno, sve to nije sasvim nesebično. U Pekingu se nadaju većem uvažavanju Kine kao političke sile kojoj se ne zamera neprestano kršenje ljudskih prava. S druge strane, nije ni u kineskom interesu ako se produbi kriza evra. To bi značajno pogodilo kineski izvoz. Evropa je jedan od najvećih trgovinskih partnera Kine, a Peking milijarde deviznih rezervi drži u evrima. Kina i Evropska unija zavise jedna od druge mnogo više nego što bi to mnogi voleli“, piše „Merikiše odercajtung“.

List Frankfurter algemajne cajtung komentariše situaciju u Belorusiji:

„Lukašenko je na vlasti od 1994. godine. Njegov režim je autoritaran i brutalan – poslednji put to je pokazao pre dve nedelje kada su posle predsedničkih izbora pretučene i pohapšene pristalice opozicije koje su protestovale zbog navodnih manipulacija na izborima. U poslednje vreme u Evropskoj uniji i SAD verovali su da vide znake demokratizacije u Belorusiji, ali u toj iluziji sada više ne mogu da žive. Do sada nije učinjen nijedan korak napred, a zbog retorike Zapada beloruski režim očigledno se ne uzbuđuje. Međutim, jedna jasna poruka mogla bi bar opoziciji da pokaže na čijoj je strani Zapad“, piše list „Frankfurter algemajne cajtung“.

Priredio: Nenad Briski

Odg. urednica: I. Ivanović