Ko sad predsedava: Španija ili Van Rompuj?

Španija je obećala da će joj prioritet biti prevazilaženje ekonomske krize u Evropi, ali i kreiranje zajedničke spoljne politike. Španski ministar za evropska pitanja Diego Lopez Garido obećava korenite reforme:

„Mislim da ulazimo u eru reformi. Predsedavanje Španije obeležiće promene. Sada je pravo vreme za to i zbog toga moramo biti aktivni, moramo predlagati rešenja“.

Španija nasleđuje takozvanu strategiju 2020 – strategiju ekonomskih promena unutar EU. Njen zadatak biće i da prati primenu sporazuma u Kopenhagenu. Raspored diplomatskih samita u 2010. godini već je napravljen. Ipak, premijer Hose Luis Rodrigez Zapatero njima neće predsedavati. Šef evropskog parlamenta Jerži Buzek podseća zašto:

„Prvog decembra 2009. Lisabonski sporazum je stupio na snagu“.

Teško da će se Brisel odreći nadležnosti

Lisabonski sporazum uveo je mnoge novine koje umanjuju uticaj predsedavajuće zemlje. Za sada se još uvek ne zna kako će izgledati saradnja sa novim institucijama EU, naročito u slučajevima gde se nadležnosti preklapaju. Ekspert za oblast evropskog prava Hose Maria de Areilza Karvajal smatra da bi Španija mogla ostati u senci novih evropskih institucija:

„Mislim da će i predsednik Evropskog saveta Van Rompuj i visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku Ketrin Ešton želeti da u potpunosti ispune sve svoje dužnosti“.

A da li Zapateru više odgovara da ostane u senci? Karvajal ne veruje preterano u diplomatske sposobnosti premijera. Zapatero se, do sada, dva puta sastao sa Van Rompujem u decembru 2009. godine, a nakon jednog od dva susreta izjavio je:

„Predsednik saveta imaće na raspolaganju sve naše organizacione kapacitete, naše veliko iskustvo, tako da će sve političke odluke moći adekvatno da se izvršavaju“.

Osnovno je implementirati Lisabonski ugovor

Ali šta je sa ostalim prioritetima? Većina vlada evropskih zemalja su konzervativne i teško je poverovati da će se, u ovim teškim vremenima, odlučiti za to da novac troše na različite inicijative za borbu za jednakost. Infrastruktura za obnovljivu energiju je nerazvijena, pa se bilo kakav napredak u toj oblasti ne može očekivati brzo.

Špansko predsedavanje ocenjivaće se na osnovu toga koliko su dobro implementirali Lisabonski ugovor. Ekspert Karvajal veruje da je Španija dorasla tom zadatku:

„Mi imamo znanje i iskustvo, kako u Madridu, tako i u Briselu. Španija je već 3 puta veoma uspešno predsedavala Unijom 1989, 1995. i 2002. godine. Mislim da su svi spremni“.

Sve u svemu, možemo da očekujemo, ako ništa drugo, kompetentan mandat predsedavajuće EU Španije. Ipak, Španija će odigrati veliku ulogu u lansiranju „nove Evrope“ koju predviđa Lisabonski sporazum.

autori: Hili Hili / Natalija Miletić

odg. urednik: Nemanja Rujević