Kolaps potrošnje građana u Nemačkoj

Odredbe u Nemačkoj su jasne (iako malo ko može da ih razume): prvo prošlog proleća, a sada još od pre Božića, smeju da rade samo prodavnice životnih namirnica, drogerije, apoteke i kiosci. Bilo je velikih muka da od pre par nedelja ponovo počnu da rade bar frizeri, ali svi ostali trgovci moraju da se snalaze kako da ipak nekako prodaju svoju robu: na primer narudžbinom preko interneta i uručivanjem na ulazu u prodavnicu.

Internet-trgovine poput Amazona će zbog neočekivane rekordne dobiti možda podići spomenik pandemiji korone, ali Nemcima je, sve u svemu, naprosto dosadilo da se gnjave i da bilo šta kupuju. Institut nemačke privrede (IW) iz Kelna izračunao je da su ljudi u toj zemlji potrošili u proseku oko 1.250 evra manje za robu široke potrošnje.

-pročitajte još: Nemačka između depresije i novog početka

Radije auto nego cipele

Potrošnja građana je za 6,1 odsto manja nego u 2019. i to je najveći pad u poslednjih 70 godina. To je ogromna rupa u svoti novca koji se obrće u Nemačkoj: 116 milijardi evra. Zvuči pritom apsurdno da je kupovina trajnijih predmeta – poput nameštaja ili automobila – u drugoj polovini godine čak i porasla za pet odsto u poređenju s istim periodom godinu dana ranije, a ekonomisti Instituta smatraju da je na to uticala privremena mera smanjivanja poreza na dodatu vrednost.

Međutim, čini se da je razlog možda jednostavniji: ljudi nisu znali šta bi s novcem. Kad već stalno sede kod kuće onda su bar sebi priuštili nov nameštaj, da i ne govorimo o poštenom radnom stolu, jer mora da se radi od kuće. Pa i za automobil je ostalo novaca kad se videlo da zapravo nema gde da se potroši zarađeno.

U takvoj situaciji posebno je pogođena trgovina potrošnom robom kao što su odeća ili obuća. U početku se to još i kupovalo preko interneta, ali kod kuće je ionako svejedno kako neko izgleda. Ali prava katastrofa pogodila je uslužne delatnosti: „Zatvaranje usluga s bliskim kontaktom, kao što su gastronomija, hotelijerstvo, zabavni sadržaji i manifestacije, učinilo je nemogućim mnoge želje za potrošnjom“, kaže ekonomista IW Hubertus Bart. Samo u tim segmentima potrošnja se smanjila za čitavih 78 milijardi evra – a to su dva procenta BDP Nemačke.

Potrošnja u Nemačkoj u takvim okolnostima zaista poprimila bizarne oblike: lanci samoposluga, kao što je npr. REWE, prijavljuju rekordni promet – ali i priznaju da je lavovski deo tog rasta nastao u takozvanom NFI-sektoru – non-food items. Jer sve samoposluge, a pogotovo oni s nižim cenama kao što su Lidl ili Aldi, redovno u svojoj ponudi imaju sve i svašta, od alata i pribora za domaćinstvo, pa do sportskih artikala. Čini se da je to postao glavni izvor snabdevanja za kuću.

Lančana reakcija loših vesti

Sve to je u stvari – katastrofa: pre svega za male i porodične, specijalizovane prodavnice cipela, odeće, šešira... Prvo su morali da se bore protiv velikih robnih kuća, pa protiv tržnih centara, onda protiv interneta – a korona je, čini se, kap koja je prelila čašu. Mnogi već odavno nemaju novca ni za iznajmljivanje prostora i na njihovim mestima u centrima gradova ostaće rupe ili će se eventualno otvoriti prodavnice jeftinih svaštarija.

To je problem i za centre gradova: u doba zatvorenih trgovina tamo su se proširili uglavnom beskućnici u potrazi za zaštitom od kiše. Za mnoge ljude sada više ničeg privlačnog u šetnji po centru.

Ali najveći problem je finansijski: za vreme evro-krize 2008/2009. ekonomisti su i Nemačkoj predviđali mnogo ozbiljniji ekonomski pad, ali su se iznenadili. Iako su se tada na sve strane mogle čuti crne prognoze, Nemci su nastavili da kupuju. Ta nacija nikako ne može da se uvrsti u rastrošne, ali baš ta potrošnja u velikoj meri je pomogla kompletnoj nemačkoj privredi da prebrodi krizu.

Već smo javljali da ušteđevine Nemaca dostižu rekordne iznose, a 43 odsto upitanih u anketi kelnskog Instituta kaže da će nastaviti da štedi i dalje. U normalnim okolnostima takvih bi bilo oko 30 odsto. Čak i za najdraži izdatak Nijemaca, onaj za odmor, nema planova. Jedva da njih 30 odsto kaže da stavlja sa strane nešto za letovanje – a obično je takvih bilo oko 50 odsto.

Sve to je problem i za banke: neke od njih već su počele da ograničavaju građanima iznos koji mogu da drže na računu, u suprotnom plaćaju kaznene kamate. Ta granica je po pravilu određena na 100.000 evra, ali već se čuje da neke banke tu granicu žele da smanje na samo 25.000 evra. Treba dakle trošiti ono što se zaradilo, samo je pitanje – gde?

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.