„Kolektivna mržnja“ protiv vladajuće stranke

U nedelju (12.4.) je na ulice Sao Paula ponovno izašlo preko 100.000 ljudi da protestuje protiv korupcije i vlade. Mesec dana ranije (15.3), na ulicama brazilske ekonomske metropole našlo se preko milion ljudi koji su glasno izrazili nezadovoljstvo zbog aktuelne politike u zemlji.

Šta se to događa sa sedmom svetskom ekonomskom silom, zemljom koja je donedavno bila simbol nade za čitavu Latinsku Ameriku? Bivši ministar finansija Brazila Luiz Karlos Breser Pereira (80) strahuje od povratka starih klasnih borbi: „Osećam kolektivnu mržnju imućnih“, izjavio je taj bivši političar dnevnom listu „Folha de Sao Paulo“. „Nije to ni zabrinutost, ni strah – već mržnja“.

Za „mržnju buržoazije“ prema predsednici Dilmi Rusef on ima jednostavno objašnjenje: „Brazil od 2003. godine ima vladu levog centra koja je očuvala svoj profil. Ona je doduše pristajala na kompromise, ali se držala svojih načela“, smatra Breser. Vlada još uvek brani interese siromašnijeg stanovništva protiv bogatih, iako je značajno izgubila na prestižu.

Protesti protiv skupih stadiona

Predsednica Rusef nasledila je 2010. predsednika Luisa Inasiju Lula da Silvu i sledeće godine, kao prva žena u istoriji te zemlje, preuzela predsedničku dužnost. Prošle 2014. je na izborima tesnom većinom osvojila i drugi mandat. Ali za razliku od uspešne vladavine „Lule“, koji inače potiče iz radničke porodice, Dilma Rusef se tokom svog mandata bori sa brojnim korupcionaškim skandalima unutar sopstvene Radničke partije (Partido dos Trabalhadores).

Tokom njenog mandata, u junu 2013, dogodili su se i veliki protesti uoči fudbalskog Kupa konfederacija. Povod za njih bila su naizgled benigna poskupljenja javnog prevoza. Iako je odluka o poskupljenjima povučena, protesti su nastavljeni. Demonstranti su iskoristili pažnju svetske javnosti da protestuju zbog izgradnje skupih stadiona za Svetsko prvenstvo u fudbalu, dok na drugoj strani nema novca za zdravstvo i obrazovanje.

U junu 2013. na ulicama su bili uglavnom mladi, a među njima i veoma mnogo studenata i đaka. Profil kritičara vlade u međuvremenu se promenio profil, kao i ciljevi. Prema poslednjim anketama Instituta za istraživanje javnog mnijenja „Datafolha“ prosečan demonstrant na poslednjim protestima u Sao Paulu ima 51-nu godinu. Osamdeset odsto učesnika ima univerzitetsku diplomu, 41 procenat zarađuje mesečno više od deset minimalnih brazlskih plata.

Godinu dana nakon Svetskog prvenstva u skupim stadionima više niko ne priča. A ni o cenama javnog prevoza. Bes demonstranata usmeren je generalno na korupciju. Oni se protive aktuelnoj ekonomskoj politici Dilme Rusef i Radničke partije.

Konzervativni kontra-pokret

„Pokret se još uvek više bazira na mržnji prema Radničkoj partiji, nego na strahu od nezaposlenosti i gubitku primanja“, kaže kolumnista Luiz Fernando Vijana. On smatra da su demonstranti već ostvarili dva svoja cilja: da oslabe Radničku partiju i vrate na scenu tzv. „konzervativnu agendu“, koja, između ostalog, predviđa i snižavanje starosne granice za krivičnu odgovornost.

Egzistencijalni strahovi, sudeći po aktuelnim ekonomskim podacima u Brazilu, nisu neopravdani. Prema navodima Brazilskog instituta za geografiju i statistiku (IBGE), tamošnja privreda će ove godine verovatno da poraste za samo 0,83 odsto. Prošle godini je stagnirala. U 2013. zabeležen je rast od 2,7, a 2010. od čak 7,5 procenata. Rast inflacije i kamatnih stopa dodatno utiču na loše ekonomske perspektive.

Nezadovoljstvo naročito izazivaju korupcionaške afere. Sumnja se da je ukupno 49 poslanika i senatora iz raznih stranaka uključeno u skandal oko podmićivanja i pranja novca u državnom naftnom koncernu „Petrobras“. Među osumnjičenima protiv kojih se vode istrage su i predsednici nacionalnog parlamenta i senata. Protiv predsednice države do sada nije pokrenuta nikakva istraga.

Za Rožera Šekera, lidera opozicionog pokreta „Dođite na ulicu“ (Vem pra Rua), to je neshvatljivo. „Sumnje protiv Dilme Rusef mora se istražiti. Mi smo protiv svakog oblika korupcije, bez obzira na to o kojoj se stranci radi“, izjavio je taj 46-godišnji preduzetnik za list „El País“ i dodao da istraga može, ali i ne mora da dovede do pokretanja postupka za smenu predsednice države.