Koliko ima žrtava ekstremne desnice?

Frank Janzen od početka devedesetih piše o neonacistima i žrtvama ekstremne desnice. Taj novinar berlinskog „Tagesšpigela“ dobro poznaje milje u kome rasizam raste i širi se: stranku kao što je Nacional-demokratska partije Nemačke (NPD) ili rok scenu desnice. Janzen je pratio mnoge sudske procese na kojima se sudilo onima koji su prebijali ili ubijali druge ljude zbog njihovog porekla ili boje kože. Baveći se tom temom, Janzen je primetio da se njegova saznanja o obimu terora ekstremne desnice vidno razlikuju od državnih podataka.

Brojevi koje navode državne službe i ministarstva Frank Janzenu se čine veoma mali. Sa još nekoliko kolega, odlučio je da uporedi prikupljene podatke. Prve rezultate su objavili u septembru 2000. godine: 93 žrtve desničarskog nasilja nakon ujedinjenja 1990. godine. Nemačka savezna vlada beleži 48 smrtnih slučajeva.

Na spisku nedostaje žrtva

Frank Janzen se čudi da u državnoj statistici nedostaje slučaj Kaja Diznera, koji je osuđen na doživotnu zatvorsku kaznu zbog ubistva policajca. On 1997. godine pratio suđenje tom dokazanom neonacisti, koji je samog sebe opisivao kao „političkog vojnika“. Pokrajinski sud u Libeku, Diznera je optužio za mržnju protiv stranaca, podsetio je Janzen na konferenciji za novinare fondacije „Fridrih Ebert“ u Berlinu. Janzen je istakao da, i pored toga, „taj slučaj do 2000. godine zvanično nije ocenjen kao zločinačko ubistvo motivisano desničarskim idejama.“

Nakon razotkrivanja ubistava „Nacionalsocijalističkog podzemlje" (NSU) u novembru 2011. godine, istraga nadležnih službi se intenzivirala. Ta teroristička grupa optužena je za ubistva devet migranata i jedne policajke. Istraga je godinama išla isključivo u pravcu organizovanog kriminala, rasistički motivi potpuno su bili isključivani.

Ministar pravde Tiringije: Država „vara“

Na spisku novinara Franka Janzena u međuvremenu su imena 152 žrtve. Proletos je u Minhenu počelo suđenje terorističkoj grupi NSU. „Aktuelizovan spisak objavili smo u martu ove godine, uoči početka sudskog procesa. Trenutno beležimo 152 žrtve nasilja ekstremne desnice. Prema zvaničnim podacima, njih je 63. I moram da istaknem da je 20 imena od ukupno 63 sa državnog spiska naknadno ubačeno nakon objavljivanja naše liste“, komentariše Janzen.

Ministar pravde Tiringije Hilger Popenheger (SPD) za različito viđenje stvari kaže: „Reč je o razlici između osećaja za pravdu i pravne države. Država, pod navodnicima, vara i umanjuje problem desnog ekstremizma. Udruženja za zaštitu žrtava nisu jedina koja tako misle.“

Bez jedinstvene definicije desnog ekstremizma

Velike statističke razlike međutim nisu posledica nedostatka osetljivosti u ophođenju sa desnim esktremizmom, ubeđen je Bert Geting stručnjak za statistiku Saveznog ministarstva pravde: „Nemamo jedinstveni naziv koji se odnosi na sve instance. Šta je desni ektremizam? Šta je mržnja prema strancima? Šta je antisemitizam? Kako bi trebalo sporne slučajeve označiti? Ne postoji termin koji podjednako važi za policiju, državno tužilaštvo, Ministarstvo pravde ili udruženja za zaštitu žrtava, već presudnu ulogu ima lična procena osobe koja na slučajevima radi. Ni na saveznom nivou nemamo zakonsku odredbu koja reguliše prikupljanje statističkih podataka u oblasti pravosuđa.“

O mnogim slabim tačkama nadležnih službi i ministarstava govori se i u zaključnom izveštaju Odbora Bundestaga zaduženog za istragu ubistava Nacionalsocijalističkog podzemlja. U izveštaju dugom 1.500 stranica, stoje i preporuke kako rano prepoznati desni ekstremizam, te kako ga efikasnije suzbiti.

Autori: Marsel Firstenau / Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković